Srpski sion

С тр . 474.

„СРПСКИ

СИОН."

лесновскога уметнути су још и ови светитељи : „свАтители всевлджжши К л и м шт(, 0 ( о ф и л л к т е. Ж I & о д \ I схНикоди/ио л\ х, сткш ч^доткорче Нл8л1б, Длкиде; и у тој стихира стоји: 1лллрЈон{ окогокскји (место о с о г о к с к ј и), а зна се, да се осоговски или сарандаиорски нренодобник звао Јоаким а не Иларион, који се последњи назива Меглепски. Ну све су то ситне и малене разлике у тексту стихире штамнане у оном молитавнику од г. 1771. и стихире печатане у Венецији г. 1 777.; а главно је то да се за ту венецијанску стихиру не каже, дајето творепије Јоапово. И ја не могу натраг, већ и опет кажем, да је стихира та твореше Јоаново, онох^а Јована, за којега пречестни Јован Рајић рече, да је био: ,, лншнаа зшли влгл", а читаоцу стоји на вољу, да мисли друкчије и да доказује и докаже, да стихира та није твореше тога Јоваиа већ некога другога. У књижаици патријаршије српске у Карловцима има један рукописни зборник (сос1ех тгзсеИапеиз) у ком има свашта: и летопис српски и назначење српских архијепископа и патријараха, и мудрих изрека и одговора на тешка питања и прича о блаженом гроздију, и како треба писати нисма, и како се прави мастило и ћиновар и т. д., па међу тим разним стварима има и нека здравица или ти молитвени помеп свих светаца и светитеља расноређених у чинове, који се почињу са „во сллкб и чкстк" или са: вл лхоле 8 и по ^ влл ^". Тако се наш св. Сава помиње међу свештеноначелницима или архијерејима: Николајем мирликијским, Атанасијем и Кирилом а међу преподобним и богоносним оцима нашим. иж| вк пост^к протвши^к помињу се: Антоиије, Јевтимије, Симеон сртски, Иларион мегленски, Прохор пшински, Јоан рилски, Јоаникије девички Петар коришки, и Савва освећени, Теодосије општежителни. После бесребреника, цара Константина и Јелене, Јоакима и Ане, Захарије и Јелисавете, пророка Илије и Јелисеја, Исаије велегласнога и Мојсија боговица и свију светих пророка долази: „Ећ сллк8 и чкстк ИЖЕ вћ срквскои зел1.1и

сто почивши^х: прккок^кнчлинлго крллгл Отефлнл, нж1 НЛ1Ж0КЛННЛГ0 КК ЛГГЛСК0Л1 ОКрЛЗ ^к (тГЛ10НЛ ЛАОНЛ^Л, и КТОрЛГО ^рОШЛ, Жилутина и Драгутина и кнеза Ђладислава, и младога Уроша цара и кнеза Лазара. „Ек л1олк 8 н по^кллВ иже вк Фрбшкои сто почикши^ кк посл"кдн1лга вр^клшга стосјлтмнје зв^кзди просјлвшн: Жаксижл кллдикб, Сгтефлнл деспотл,1олнл деспотл, Д гг и л \ К) Г 0 с г1 0 ж д 8, 0 т i ф л н л Ц1 II л гл н 0 в и ћ л и прочн^ иже вллгочкстно цлрсткоклкши^, кк лшогол г ктни живот и здрлк1е и вк сплсжи прлвосллкнј« в^кр-к нлшеи ; вк оуткержденјс ст^ки« ШЛГО II ^ПОСТОЛОЛ! СКПрЕСТОЛНЛГО оцл и оучи телга нлшего Др^јспископл кгр (нлкрк) Плтрјлр^л, Жногл л'ктл! Сличне томе „славе'' помиње иознати рус Ламански у опису неких рукописа у књижицама београдским; и можеш их читати и у Годишњици, књига I., у чланку М. Г Б. Милићевића о славама; а скоро ћеш их моћи читати и у летопису М. С, у чланку: „Подаци из историје старог српског живота, саопштио нроФ. Полихро није Свхрку", у опису неког Сандићева рукописног Стихирара. У односној пијеси тога стихирара номињу се иза Симеоиа српскога „Јоан рилски, 1имк'1Л1 осогов* с к и, Глгрјл л^кснокски и Хллрјон Л1 с г 5 ленски"; са светим првомученицама Теклом, Варваром, Марином, и Екатарином и Недћљом помиње се и света иреподобна мати наша Пешка шрновска; — уз светога и славнога кнеза Лазара, помиње се и отац Ромил „ иже кк Рлвлници" и свети краљ Милутин „нже кк ОофТи" и свети СтеФан краљ ,,иже кк Д'кчлн'к)(к и . (Наставиће се.)

Катихетски зборови. Данас се на све стране сваке године одржавају разни стручни конгреси, који имају задатак да што боље усаврше дотичну струку или што лакше до извесног успеха дођу. Познато је да се код других народа сваке године о феријама састају и катихете средњих завода да у корист своје струке заједнички поведу коју озбиљну реч. На тим зборовима се редовно претресају разне важне ствари,