Srpski sion

С тр . 490.

„СРПСКИ СИОН."

Б р. 31.

8. (тткж Л1ллдк1 цдрк Оурошх 7-ми Пе Л14НИКК; од АрхијеШскопа ерпских: 9. (И 'к1н Оаккл перкн Лр)(. серкскУи 10. О 1 . Оакка кторн Др\-. серкскш 11. в. Лрснни ч8доткор(н,к, ктори. 12. О. Никоднл(х Дрх- СЈркскТи. 13. (г. вфрел4» ссркскТи (Натријарх Ш-ћи.) 14. Откш /Идксил»х. 15. Откш Таичшх Клддилшрк ЛТ\-роточ(цх. нже кх блкасанх. 16. Откш Лаза^к кназк серкскји. 17. Откш Огефднк ИскрТлАнокикк. 18. Откш ГешргТи ижс нострддл к Болгд = рТи Ж Омил»а. 19. О. Лнна царнцд, нарЈчснна ДнастасЈа. 20. О. ©лена царица. 21. Отад Жатн ДггЕЛ1а. 22. Отад Параекеу-и (св. Петка.) • 23 О. На8л<х ЧВдоткорецх. 24. О. ИТкоди /Их, Ж\гроточ(ц с^цјх кх Белград"к кх ИлканТн. 25. О. Дакидх царк колгарскТи. 26. О. ЖедодТи л10ракскТи. 27. О. Клнлнитх Лр1(. ОхридскТи. 28. О. всофилактх, Еолгарскји Лр\. 29. 0 ЖилВтинх л!\-роточецх иж« кх ОофТи. На последљој страни књиге те лик је неприбројанога лику светаца срнских „ Стефана ПемаииКа всеславнаго и силнаго Царл сербскаго и , а има и слика номенутога Патријарха Арсенија 1У. коме је, као гато је већ речено, и посвећена књига та. Кад иоредим тај из ЖеФаровићеве СтематограФије извађени списак сриских светаца са списком истих добивеиим из оне стихире; општем светител>има српским, састављене Архијенискоиом српским Јованом 'Јаорђевићем наћи ћеит, да ХристоФор ЖеФаровић, или није знао или није хтео да зна, ни за свете деспоте: Георгија (или Ђермана) СтеФана и Јоанна, и даље, гата је јога чудније, ии за св Петра Коригакога ни за Чанићија Девичкога, ни за Прохора Пгаинскога, ни за Илариона мегленскога, ни за Јаћима осоговског (саран-

дапорскога) пи за Гаврила љесновскога, ни за светога Василија, острошкога чудотворца; а Јован Архијепископ, да онет ј ие зпа и не спомиње међу српским светитељима ни св. Методија Архијепископа ни св. Климента, Арх. охридскога, ни св. Наума Чудотворца, — пи св. ТеоФилакта, болгар. Арх., ни св. Давида цара болгар., ни св. Никодима мироточца у арнаутском Београду —; ни св. Петку Пераскевију, ни св. Георгија средачког мученика, н наиослетку не спомену он ни св. Јоана Владимира Мироточца у Елбасапу: И за непомињање свих тих већипом несржких светаца и светитеља може се и мора се сриском Архијепископу из друге половиие ХУШ-ог века онростити, али гато међу краљевима сриским није споменуо ни ,, св. Сте,фана 1'аиавог ", оца краља Драгутина и Милутина — ко да му то опрости ? Но од тога питања много је важније питање: А да ли су сви они свеци и светитељи и светитељке, који се иомињу и набрајају у оној општој стихири и у оним „славама" и у ЖеФаровићевој СтематограФији нрави и од српске цркве принознати свеци? Но о томе у IV. нрилошку. (Наставиће се.)

Хусово православље. (Наетавак). Жсторијски је доказаио, да је његов пријатељ Јероним 1413 г. ишао у Литву и Русију, и баш тај се иут не може разјаснити друкчије, ако не с вјерскога гледишта. Шта је Јероним радио у православним државама у то незгодно доба? Он је ишао с тога, да се лично увјери о науци иравославне цркве, а кренуо се на тај пут по жељи Хусовој. Да је тај пут био по Хусовој жељи, види се из тога, што је онжестоко писао ирофесору бечкогауниверзитета Сибарту, који је напас на Јеронима због његова пута. У писму Хус вели: „Мало ти је, што си се усудио дотаћи зубима часног магистра (Јеронима), већ се дотакао и великих друштава (соппгшшШеа тах1та§), није ти било досга Чешке, већ си се усудио у своме предавању ђаволском наглошћу оклеветати јеретиштвом словенско царсгво, али ја се надам, да си слагао, да нијеси знао (поп ви^есИ; Ш