Srpski sion

Број 31.

„СРПСКИ СИОН"

Стр. 497.

умства" у нашем калуђерству и кад га онако „родољубиво" омаловажавају сваком приликом ради „невелеумства", јесу ли ти људи себе кадгод запитали: а какви смо ми ? А видите, време је већ да се и тако питање иостави. Да какви су и који су то велеуми наши на иољу правном, медидинском, школском, техничком, трговачком, занатлијском? Имамо ли данас велеума у појезији, приповетци и књижевности у опште? Одговор на ово питање даћемо онда, кад са озбиљне стране први нападај буде учињен на „невелеумност" нашег калуђерства. А дотле нека се сваки спрема да добије своје. —рБр. Е. К. 90. ех 1898. Славном Уредништву „Српског Сиона" ј Карловци. Умољава се олавно уредништво „Српског Сиона", да би у цијењени лист свој уврстити извољело ову Изјаву. Упозорена од својих свештеника на нетачно писан.е политичког листа „Србобрана", што у Загребу излази; а нарочито на његов неистинити и без нотписа нишчева допис у бр. 23. од 24. Фебруара (8. марта) 1898 под насловом .Глао из Лике", у коме се између осталога, напада Епарх. Конзисторија горњо-карловачка и Преосв. Госп. Енискои-Дијецезан наш/ да чине самовољу у унрави епархијској; — унозорена на недостојни, ненотнисани, допис из Карловца у бр. 45. од 18. (30.) априла 1898., у коме се свештенство дијецезе горњо - карловачке сумњичи највећим злочином, као да „симонијом хоће да дође до парохије"; — упозорена на неосновано и дјетињасто писање у 69. и 70. бр. „Србобрана" од 1898. под насловом „Епархијски надзорници у Горњој Крајини"; — упозорена на то и тако писање, изрекла је Епарх. Конзисторија начело, да од сад ни „Србобрану", нити икакву другом листу, никад више одговарати неће на неиотиисане дописе и нападаје на ову Власт; неће одговарати док нисац јасним и отвореним именом на сриједу неизађе, па макар колико ти листови, — кад већ у том по православно Српство срсће назиру, — буду дизали и бунили своју необавијештену читалачку нублику, и од сад, као и до сад, нротив Епарх. Канзисторије ове

и Преосвећенога јој ГГредсједника. Из сједнице Епарх. Конзисторије држане у Плашком, 9. Јула 1898. У. 8. Сава Косановић иротопре8внтер.

ЛИСТАК. Е Е Ј1 Е Ш К Е, (Впреосвештени г. епиокоп Гаврило Змејановић) бавио се прошле недеље у Карловцижа као мио гост Његове Светости. (| Кардинал Сембратови^) 23. јула о. г. умро је у Лавову унијатски русински надбискуи др. Сплвестар Сембратовић у 63 години. Познат је био са свога настојања, да се унијатска црква сасвим поримокатоличи. Кад се је г. 1893. враћао са панина јубилеума пз Рпма, дочекали су га русински ђаци на Бечкој жељезничкој станици и посули га мучковима, демонструјући на тај начпн протпв њега, јер се чуло, да је обећао пани, е ће нотпуно поримокатоличити унијатеку своју цркву. (Закон о уре^еау црквене власти у Србији). Народној Скупштини у Србпји иоднесен је законеки предлог о уређењу црквене власти. По том предлогу делпће се тамошња митрополија у нет епархија п то: 1.) Београдска архијенископија, са седиштем у Београду; 2.) Жичка епархија са седиштем у Краљеву; 3.) Тимочка са седпштем у Неготину; 4) Нишка са седиштем у Нишу, 5.) Шабачка са седиштем у Шанцу. У исти законски предлог унесена је и установа 0 иремештаЈу свештеника, без с удске иресуде, против чега се је тамошње свештенство на своје начине изјављивало и енергпчно радило код надлежних кругова, да се баш због те установе законски нредлог не поднесе Скупштпни на решавање, но као што се види — без успеха. (Правоолавље у Јапану). У Јапану лепо напредује Православље. У току прошле године крштено је 993 лица, тако да сад има у тој царевини 23.856 православних душа. Од ових је 35 духовних лица, и то 1 епископ (Рус), 1 архпмандрит (Рус), 1 јеромонах (Руе), 27 свештеника, 5 ђакона (1 Рус) и 156 проноведника Јеванђеља. У Токију, у мисионарској школи бнло је у школи за оглашене 7 ученика, у семинарији 58, у школи за невчике 4, у девојачкој школи 79 ученпца. Учитеља у тпм школама било је 33, од којих су 7 свршили у Русији духовну академију. У Хокодату има у школи 54 ђака са 4 учптеља, од којих су двојпца катихете.