Srpski sion

о^°Х С % Год. Ц111. ДИоШВ Број 33. НЕДЕЉНИ ЛИПТ ЗА ЦРНВЕНО-ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКЕ ПРЛВОСЛАВНБ ШИТРОПОЛНЈЕ КЛРЛОВЛЧКЕ. са благословом светог синода. ВЛАСНИК: ~' ====: 7Г УРЕДНИК: Њ. Светост Српски Патријарх Георгије. Протојереј Јован ЈеремиЋ. У Ср. Карловцима у недељу 16. августа 1898.

Прилошци агиолошки од И. Руварца. Шаставак). Кад срачунаш ликове од светаца, ХристоФором ЖеФаровићем својој СтематограФији приданих, наћи ћеш, да их има на броју 29. Али одмах напоменути морам, да је бугарски зограФ погрешио, што је једног и истога сведа дванут рачунао, а наиме српскога краља СтеФана Уроша II,, иначе св. Милутина званога, прво нод именом: „св. Милутин четврти краљ српски" и после опет: „св. Милутин мироточац, иже в' Софији ". Ио исправци те погрешке остаје 28 светаца. ТТТ то се пак свете Петке — ГТараскевије тиче, то мислим, да се нећемо због св. Петке нрепирати с Бугарима, знајући и паметујући, да она није била ни рода бугарскога, већ је баш Гркиња родом, и само је то знаменито, што јој је најнре дана слава бугарска , а после сржка и најпосле елашка слава, при којој је и остала до данапЈњега дана. Исто тако не мислим и нећу присвајати

српском роду ни Светитеље: св. Методија са св. Каиментом и са св. Наумом, а још мање св. ТеоФилакта, „болгарског" Архијепископа, родом Грка — Цариграђанина, који се није осећао блаженим на нрестолу Охридском међу својом бугарском паством; и напослетку само ти се каже, да се мене не може тицати овде ни св. Давид „цар буг&рски", ни св. Никодим, мироточац у арнаутском Београду (Берату). Од бивших тих 7., које бугарских, које побугарених светаца, од броја 28 остају њих 21. искључиво срнски светац. Но за једнога од тих 21., а наиме за св. Јоана Владимира кнеза зетскога. биће речи међу иама и Латинима, међу нама и Грко-Арнаутима и самим Бугарима. ХристоФор ЖеФаровић био је нореклом Бугарин и ири свем том није он својој СтематограФији приложио ликове ни св. Јована рилск*ога, ни св. Прохора пшинскога, ни св. Јоакима осоговскога, ни св. Гаврила љесновскога, ни св. Илариона мегленскога и осталих пустињака и отшелника, које стари писци „слава" из XVII. века, а с њима и Јоан Архијепископ из