Srpski sion

С тр . 562.

„СРПСКИ СИОН"-

бр . 35

1452. говоре о сједињењу с њима, а 1435. називају их чак „безбожнидима". Ту иромјену најбоље доказује и наша грамата. Паладги вели : г Први покушаји зближења, ирви нреговори о томе, потпуно су тамни; а што је ипак приједлог о сједињењу Чеха с грчком дрквом у брзо избио на јавност, то је за то. ппо их је римска дрква 1447. г. управ ирезрела, кад су у Рим псслали посланике, те им није остало ништа друго, већ да се одреку Рима и обрате другој страни. Уз то је и Петар из Младеновида 14. маја 1448. г. рекао напину легату у Прагу: ако Рим не постави Рокидана за архијепископа и не призна причешћа под оба вида, да ће он, т. ,ј. легат, прије но што стигне у Рим, чути о Чесима чудне гласе. Може <е поуздано рећи, да су први почели радити на сједињењу с православном дрквом каликстинци, јер је њима прииадао и Петар из Младеновида, тај лнчни пријатељ Хусов, а од 1437. г, каликстинде је предводила прашка хуситска конзисторија. Та је конзисторија била у словенскоме манастиру, који је прије сто година подигао био Карло IV. у Новом Граду у Прагу. Тај манастир за хуситских војни није ни дотакнут, и у њему су се чувале многе старине, а међу њима и једини остатак словенске литурђије у Ческој: јеванђеље које је писао св. Прокоп, украшено златом, драгим камењем и св, моћима." То јеванђеље Хусити послаше на дар грчком имнератору у Цариград, кад су послали посланпке за сједињење с православном дрквом; иослије је то јеванђеље прешло у Француску, гдје се назвало в 1ех1е с1и засге" и припало краљевској породици, а данас се зове: ремско јеван1јеље и 1843. г. издали су га на свијет Силвестар и Копитар о трошку руске владе, у Паризу.* Та,.ј иоклон јеванђеља, као и носланица у Цариград доказују, да није од Рокидана иотекла прва мисао, већ из словенског манастира, о сједињењу или, бар, словенски је манастир у Прагу помогао и ускорио, да се покуша то суедињење с православном црквом, ма да се то постигло за Рокицана. Да се изведе сједињење, Чеси иослаше у Цариград њеког Константина Ангелика или Англика, а кад је овај дошао у Цариград, радо га нримише. 0 томе Ангеликову доласку * ГилБ®ердинг1>: Гусљ, его отношенЈе кђ правосдавнојј церкви,

сачувала се песма њеког Убертина Пускула, Талијана из Брешије, који је баш био у Цариграду онда, кад је Ангелик дошао тамо. Он нам описује с великим гњевом, као реван латин, онај призор, кад је тај хусит дошао у иравославни храм и почео говорити о заблудама, папске цркве, а Грци му све одобравали и веселили се. Но нас се то много не тиче Главно је, да су томе Ангелику или Англику у Цариграду дали грамату, која признаје Хусите за православне. Оригинал граматин наиисан је био у два ступца: грчки и латински. На грамати је датум 18. јан. 1451 г., индикга XV., али IГаладки вели, да је грамата издана, по нашем данашњем бројању, 1452. г.; јер су Грци ночињали нову годину од 1, марта; с тогл индикат XV. ирииада 1452. г. Оригинал те грамате чувао се прије у Каролину у Прагу, а сад се не зна, гдје је. Први пут ју је издао Каспар Нидпрук за цара Максимилијана II (1562 —1576 ), други иут ју је шсампао Фрехер у своме дјелу: „Кептт ћоћегтсагит зспр^огев. НапоУ1ае, 1602 " И ми се држимо тога издања. На ту грамату цариградскога нријестола одговорила је 29. авг. 1452. г. прашка конзисторија, али тај одговор још нпје издан, ма да се сачувао, јер Палацки га цитира на једноме мјесту. Дал>е опћење Хуситско с православном црквом нреста с падом Цариграда 1453. г., јер иолитичке прилике не допуштаху им, да ступе у везу с којом другом, можда руском или српском, православном црквом. (Свршиће се)

Поеланичка конференција. Као што смо јавили, г. барон Живковић је сазвао конФереицију свиуу иосланика на Петровданском сабору. ХоКе ли се сви посланици одазвати његову нозиву, то је њихова ствар и они ће знатн шта им ваља чинити. Казати пак своје мишљење о задатку те конФеренције и наша је дужност, а наше мишљење је кратко, јасно и чисто. Ако господа саборске већине мисле остати ири своме интранси гентном и негативном становишту гледе по стављеног саборског задатка и неотклони-