Srpski sion

1>р. 38.

„СРПСКИ

СИОН."

Дишника прешло иатраг у дркву нравоелавну. Преставио се у Пакрацу 25. јануара 1864. XVI. Никанор Грујић. 1864 — 1887. Родио се у Линовој у Баран,и 1. дец. 1810. На крштењу добио је име Милутин. а старијему брату љеговом, нротоирезвитеру карловачком било је име Драгутин. Гимназију учио је у Мохачу и ПечуЈу, и овдје је свршио и филозофију и права. Као ванредно добар и вриједан ученик, он се од почетка иа до краја наука својих издржавао сам. Богословију свршио у Карловцима, а замонаншо се на хЈетровдан 1841. у манастиру Кувеждину, именом Никанор, за спомен на родољубивога његдашњега нечујскога владику Никанора Мелентијевића. У Кувеждину нровео је као монах двије године, чекајући новога митрополита. Нови митроиолит Јосиф Рајачић рукоположио .га је 6. дец. 1842. за ђакона, 26. маја 1846. за презвитера, 26 септ. 1848. рукопроизвео га за архимандрита кувеждинскога, а 11. јуна 1861. носветио га за епискоиа без епархије. Год. 1864. апр. 10. наименован је за администратора, а по том исте године изабран и превишње потврђен за епископа епархије пакрачке и Превишњим ријешењем од 21. септ. 1872. име нован је за администратора архиенископије карловачке и патријархата српскога. Умро је 8. апр. 1887. и сахрање 1 у опћем гробљу пакрачком. Још у раној младости својој изишао је на глас као добар пјесник и говорник. Као љубимац натријарха Рајачића био је овоме десна рука за цијела му живота. Строг у животу био је благ у суду. Ванредно трудољубив и дарежљиве руке. Сви му говори и књижевни послови његови одишу чистим духом цркве своје и родољубљем чисте пјесничкс душе његове. Од задужбина, најзнатнија му је нрилог од 6000 Фор. на фонд за свештеничке удовице у пакрачкој еиархији. Садашњи Дијецезан. Његово Високопреосвештенство, Господин Мирон Николић. Рођен 15. Фебр. 1846. у Канелни у Славонији. Руконололожен за ђакона 28. окт. 1870., за презвитера 25. дец. 1874., рукоироизведен за архимандрита 16. апр. 1878. За епископа изабран 10. окт. 1888. Превишње потврђен 7. нов. исте године, а по свећен за енископа 3. маја 1890. г. На приказ стигло : Предневенче. Читанчица за већу и мању децу. Приредио Чика Змајова. Цепа 20 новч. Издање Српске Штампарије у Загребу. Мирисни Цвјети^и за дјецу. Из енглескијех цвијетњака пресадио Никола Т. ЂуЈмЛ учитељ. Издање и штамиа X. Шулмана у Броду п. С. Стр. 92. Цијена 40 новчића.

Рамазанске вечери. Приповетке Бранислава 53. Нушића. Први Јашмак. Прва књига срнске забавно иоучпе библиотеке, што ју издаје штампарија Ристе Ј. СавиЛа у Сарајеву. Цијена 10 нч. Поговор Беономе Роланду. Са критичким погледима, на технику срискога стиха. Написао Др. Драгиша СтанојевиИ. Београд. Штампано у државној штампарији Краљевине Србије. 1898. №1№1 ~ИЧШ? ИЛУСТРОБАН ОРГЛН 31 СРПСКЕ ПЧЕЛАРЕ Бр. I. Год. III. ЗАШТИТНИК ЛИСТУ: ЊЕГ0ВА СВЕТ0СТ ПАТРИЈАРАХ СРПСКИ ГЕОРГИЈЕ БРАНКОВИЋ Главни уредник: I Одговорни уредник: Јован Живановић Иван Маширевић Са овом садржпном: Краљпца | Јелисавета. Теодор Богдановић. — Безматак и назовпматица. Моја аиернканка. — Читаоцима „Српског Пчелара". — Изјава. — Пабирци.

ЗВАНИЧНИ^ОГЛАСИ. О Г Л А С. 161 1-3 Управа манастира ГргетеЈа издаваће дана 14. (26.) октобра о. г. на јавној дражби „Риболов" у својој на Дунаву лежећој Ади Козјаку на три године под Закуп. Дражба ће се држати у 11 сати пре подие у манастиру Гргетегу где се ближи услови увидити могу. Управа манаст. Гргетега. С Т Е Ч А Ј. 158 2-з На основу наредбе сл. епарх. школ. одбора бачког бр. 961/215. ех 1898. од 6. (18.) јуна о. г. овим се отвара стечај за учитељицу сталну у нотписаној оиштини. Плата је следећа: 300 Фор. за редовну и 40 Фор. за поФторну школу, које прима из цркв. благајне месечно унапред, 2 хвата тврдих дрва од пол. општине, 16 мц. угља за зимски огрев или за исто паушал у вредности од црквене општине, слободан стан са баштом. Дужности су прописане Уредбом школском. Компетовати могу све оснособљене учите.Ђице на Сомборској препарандији, желети би било да је невачица. Рок стечају 4. (16.) октобрар о. г. ког ће се дана и избор обавити. Из седнице шк. одбора држане дана 29. августа 1898. у Деспот Сентивану. Жарко Ристић Гавра Грујић перовођа. члан и учитељ. школ. одбора предеедиик.