Srpski sion

С тр . 640.

„ОРПСКИ СИОН".

Б р . А0.

и самим законом заданог јој задатка, није хтела да врши права, која по уредби евакојако има, већ је присвојила себи права, која по закону никако нема, па и оне послове, на које позвана била, обавила је понајвише противно законским одредбама и законитим наредбама своје највише аутономне власти. Овакови су закључци под бр. Е. С. 10, 14, 16 и 29., који се из горе наведених разлога имају сматрати као ништави. Но све да су ови закључци и донесени у смислу закона и законитих наредаба, ипак су ништави, јер у онште ови закључди не могу се сматрати као правоваљани с тога, што сама скупштина, која их је донела, није била законито састављена. Доказа томе име довољно у самом записнику. Наиме из заглавља записника, у ком су поименде наведени присутни скупштинари, види се, да је у епархијској скупштини било 13 учитеља, дакле њих 9 више, него што прописује чл. V. и XII. епархијске уредбе. У истоме записнику под бр. Е. 0. 20. увршћен је допис епархијског админиетративног одбора Бачког од 15. (27.) септембра 1897., којим се скупштина извештава, да су неке црквене скупштине приликом избора изборника, који ће бирати заступнике еиархијске скупштине, бирале за изборнике свепггенике и учитеље, и уједно скупштина умољава, да ради будућег равнања изрече : да ли то бирање стоји у сагласју са чл. V, VI, VII и XI епархијске уредбе, по којима свештеници и учитељи засебно од осталих световних бирају епархијске заступнике. На овај позив закључилаје скупштина „да прелази преко горње молбе адчинистративног одбора на дневни ред", али,-у самом закључку није навела никаквог разлога томе. Овом приликом морам приметити, да ни један скупштински закључак није образложен, те се само даје представити, да је скупштина усвојила уз предлог и разлоге дотичног предлагача. По томе биће, да су разлози овоме закључку наводи оног предлагача, чији је предлог усвојен „да је скупштина оверовљењем скуиштинских мандата дала довољно јасног изјасњења. на данашњу промену истих чланака", а мериторно решење у том погледу да спада у делокруг сабора. Као што се види, расправа овога дописа није предузета у свези са верификацијом скуп-

штинских чланова, већ после свршеног чина на крају седнице, кад је скупштина обавила и верификацију и најглавније нослове своје. Овакав начин поступања био је најцелисходнији, да се оверове и они чланови скупштине, који се пначе но јасним одредбама закона не би могли оверовити. Ако у уредби о уређењу епархија и има празнина, које треба допунити и нејасности, ко.је треба протумачити, то су чланци, који говоре о саставу скупштине и о избору изборника и заступника тако јасни, да ту не треба никаквог тумачења нити ичијег мериторног решења. У овим чланцима доследно су изведена начела чистог сталешког представништва и јасно су означена засебна изборна тела, као и овима припадајући број заступника, које свако изборно тело бира. Нарочито што се тиче учитељства, као засебне кориорације, одељене од осталих световњака (чл. V. и чл. VI.) одређује се у чл. V, да у сваком цротопресвитерату бира из средине своје по једног заступника, а у чл. XII. изрично се каже, да учитељство у Бачкој дијецези има 4 заступника, најпосле понавља се све то и у §. 5. и 6. саборске проведбене наредбе. Све то доказује, да су они избори световних заступника епархијских, у којима су учествовали свештеници и учитељи као изборници, или у којима су учитељи изабрани за епархијске заступнике протузаконити и по томе ништави. Овај поступак епархијске скупштине Бачке, да је унаточ горе поменутим законским одредбама са повредом у закону освештаног начела чистог сталешког нредставништва оверовила ове очевидно незаконите изборе, даје се само тако растумачити, да је већина скупштине ставила се хотимице изнад закона и са свога становишта није хтела „распростирати и утврђивати застареле одредбе, које се оснивају на застарелим начелима, као што је баш избор по сталежима." Ово се јасно види из закључка скупштинског под бр. Е. С. 23. донесеног, којим се није уважио предлог епархијског административног одбора, да се одредба чл. IV. енархијске уредбе и §. 125. школске уредбе 1872. протегне и на сриске више девојачке школе. Из разлога, које сам горе навео и који се оснивају на законским одредбама слободан сам високославном Саборском Одбору предложити: да се постојећа епархијска скупштина Бачка