Srpski sion

^ски сц

Год. VIII.

Број 43.

НЕДЕЉНИ ЛИПТ ЗА ЦРКВЕНО-ПРПСВЕТНЕ И АВТПНПМНЕ ППТРЕБЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАБНЕ И2ТР.ОПОЛИЈВ КДРЛОЕДЧЕЕ.

СА БЛАГОСЛОВОМ СВЕТОГ СИНОДА. ВЛАСНИК: , Њ. Светост Српски Патријарх Георгије.

УРЕДНИК: Протојереј Јован ЈеремиЋ.

У Ср. Карловцима у недељу 25. октобра 1898.

ЗВАНИЧНИ 4 ЕО. Његова Светост, мравославни Архиемископ Еарловачки, Митрополит и Патријарх сриски, ■ареузвишени госждин Георгије БранковиЛ, благоизволео је рукоиоложити свршене богослове, и то: даиа 18. октобра о. г. Николу Арсеновића за ђакона; дана 20. октобра истога ђакона за нрезвитера, а Георгија Недељковића за ђакона; дана 21. октобра истога ђакона за презвитера, а Милана Лучића за ђакона; дана 22. октобра истога ђакона за презвитера, а Григорија Јовића за ђакона.

НЕЗВ АНИЧНИ ДЕО, Званично саопштење. У 19. броју „Источника," званичног листа српске нравославне цркве у Босни и Херцеговини, штамнано је ово саоиштење: „Управе босанско-херцеговачких митрополија обавијештене су званично, да је Љегова Светост, васељенски патријарх, са светим синодом, поднесени Му по некити личностима Босне и Хердеговине „Нацрт устава црквене и школске самоуправе српскога православнога народа

у Босни и Херцеговини" с врло важних разлога одбити, и подносиоце истога очински опоменути и упутити благоизволио, да се у своју отаџбину врате и мирно владају. Жалимо од свег срца, што наша браћа не хтједоше или не умједоше пронаћи пут, који би цијељи довео, нити захтјевима својима према цркви, јерархији и држави ударити праву мјеру, како би света патријаршија са својим синодом, а и остали мјеродавни фактори у стан>у били жељама њиховим, као правом изразу свега народа и његова, свештенства са благоволењем и одобрењем приступити. Али с друге стране ииак је радостан и утјешан знак, што је свети синод након зрела и озбиљна испитивања предложени му штатут коначно одбити за сходно нашао, чиме је јасно доказао, да му као бодру врховну чувару цркве непромјенљивост битних установа и епископална карактера њезина на срцу лежи. Обзиром дакле на то ауторитативно ријешење нашег највишег форума у цркви, отпада потреба и могућност, да и босанско-херцеговачки митрополити о овом пројекту своје мишљење искажу. У исто доба дознали смо, да су подносиоци