Srpski sion

„СРПСКИ

Стр . 85.

черња нрппада увек следећем дану. Но разлици међу тим данима н вечерње бивају различне: мале, велике и свакидашње. На вечерњи нам се нреставља створење свега, Божја Промисао о свему створеном, а, особито о човеку, који .је згрешио и услед гога ирогнан из раја. ЕидЈзда је реч јеврејска и значи дом благодати Божје. — Витездом се звала једна купка у Јерусалиму, у којој су купали овце, што су на жртву нриношене. В>ду у овој куици мутио је у пзвесно време но наредби Господњој анђео, и сваки болесник — ма од какве болести боловао — ако је ирви иза тог узмућсња у воду сишао одмах би здрав био. (Јов. б. 2.). Отуда је и добпла ова купка име Витезда. значи дом хлеба. Витлејемом су се називала два града, један у пределима Завулоновим, а други у иределима Јудиним. Овај последњи био је град Давидов и у њему је рођен Спаситељ света Христос Господ од Пречпсге Дјеве Марије, као што је то н пророк предсказао (Мих. 5. 2.; I. М >јс. 48, 7). Име своје добио је Виглејем зб >г п.тодности земље му. ЕЈсокосх или к 1 се к го с х, долази од латпнског 1)18 вехћгб = два пуIа шести (дан) Овако се назива свака чегврт године у ЈТасхалији, у којој мееец фебруар пма 29 дана. Такви уметнути дани зову се лагпнскп ш(;ег сакгез т. ј. стављени (уметнуги) у календар. Пошто се обично сваке чегврте године иза мартовских календа морао додаватп један дан и како се исти дан сматрао за шести ио други туш, тада се говорило латинскн 1ш вехћг«, од чега је, на послетку ностао и наш назив: кТсокоск. Е оздкиженн . Овако се обично назива нразник, који држи света Православна Црква сваке, године 14. септембра, у почаст животворног Крста Господња, у који је дан уставом црквеним прописан најстрожији пост. Коздки= женТе значи тодизање, дизање у вис. Празник овај назван је тим пменом за сиомен велеважнога догађаја који се догодио у Цркви Христовој 318. године, када је на име Гавноапостолни цар римски Константин, после тростолетнога љутога гонења, дао и осигурао мир Цркви Христовој, а мати му, побожна дарица Јелена, нашавши прави крст Христов, подигла га, да му се сви клањају и да га од тога доба, па на веки иоштују. Ово воздвижење назива се ксе<иТр= нк1м& — свесветским, јер су у исто доба

с воздвижењем крста Христова у Јерусалиму, у свима пределима, у којима је Црква Христова у оно доба распрострањења била, почели подизати обрасце правога, крста Христова, као што се то и данас чини на хришћанским црквама, клпелама, раскршћима, надгробним епоменицима и т. д. Сваке године на дан поменутога празника обавља се, у свима православним црквама, на свечаном јутрењу спомен тога првога, Јерусалимскога воздвижења, којом се приликом архијереј или свештеник, држећи на глави часни крст, сагиба на, земљу, а по томе дижући се горе, диже и часни крст, а народ побожно поје сто пута Господи по<иил8и. Чин овај понав.ља се четири пута та^о, да архијереј илн свештеник диже крст на све четири сгране света, да би се тако показао всемирнп, свесветски карактер воздвижења часнога крсга, да, крст Господњи треба да господари над свом васеленом. Празнику овом претходи празник Овнок .инТ /Л К оск( ШЖ 'а ко ЈерВслиим-к, јер се прво морао обновити и осветити од незнабожаца кроз дуго време обесвећени и обешчашћени храм Господњи, и тек цосле тога могао се у њему и на њему уздигнути и иодигнути часни крст Господњи. КоздВ^х. Б)квално значење ове речи иознато је свакоме; али у Цркви нашој има она још и друго значење. Воздухом се назива четвероугаоно покривало, налик на махраму, којим су од свршетка проскомидије па до читања Символа вере"нокривени св. дарови, што су на дискосу и у потиру снремљени зарад освећења. И иотир и дискос покрива се прво сваки засебним мањим покровцем, а на послетку се оба та сасуда заједно покривају ваз • духом. Као што небески свод окружава земљу нашу са свих страна, исто тако и воздух окружава свете даре, те се може претпостављати, да су св. оци баш ту мисао хтели изразити кад су онај општи нокровац воздухом назвали. Писац „ Нове С/срижали", епископ Венијамин, у иоменутом делу свом вели, да воздух означава онај камен, којим је гроб Спаситељев затворен био. Осим тога на много се места наћи може, да је на воздуху нрестављен ногреб Хрисгов, те нам се услед тога намеће мисао, да овај покровац можемо слободно сматрати за ону чисту плаштаницу, којом је побожни Јосиф обвио мртво, голо и несахрањено тело Господа Исуса. Но најтајанственије значење