Srpski sion

С тр . 252.

„СРШКИ СИОН."

БР. 16

сињи под измучену главу? ако ти је баш твој ближњи и заграбио суровом и незграпном руком у твој мирни живот? ако те је у какав ненријатан положај и довела којекаква себична интрига оних, којима си ти увек само добра мислио. Зар нећеш нарочито тада у првом реду и помислити на Господа Бога својега, па да у Њега помоћи потражиш ? А где ли ћеш потражити и наћи Госиода Бога својега? Зар Га ие ћеш потражити и наћи у Љегову светоме храму ?! Да, ова.ио ћеш похитати, узнемирена душо, у свети ћеш храм доћи, разочарани човече, п ту ће се онда са твојих дршћућих усана ројити одаиа молитва и храниће твоју ојађепу душу, а низ твоје изнурене увеле образе потећиће ноток тонлих суза и блажиће твоје растргано срце. Јер, гле, лик пречисте Богоматере и ликови Светитеља шапућу ти овде: „стави на Госнода бреме твоје, и Он ће те поткрепити, не ће дати довека нраведпнку да посрне" (11с. 55, 22); лик Спаситељев говори ти овде: „ходите к мени сви, који сте уморени и оптерећени, и ја ћу вас одморити" (М г >\ 11, 28); ликови анђеоски сећају те овде, да њима Бог заиоведа, да те од зла штите I и бране. . . Ето дакле, да ће се овде, у храму Гссподњем, мир Божји уселити у душу твоју, и срце ће твоје ночети спокојније да куца; и ето дакле, да као да је просто из твојих устију извадио богодухновени Псалмоневац оне дивне и величанствене стихове: „Како су мили станови Твоји, Господе над силама! Гине душа моја, желећи у дворове Госнодње; срце моје и тело моје отима се к Богу живоме! М нтица находи кућу, и ластавица гнездо себи, где леже нтиће своје, код олтара Твојих, Господе над силама, царе мој и Боже мој! Благо онима, који живе у дому Твом, они Те хвале без нрестаика!" . . . Под утецајем свега тога стојим дакле ја, смирени неиосредни носилац интереса светога и снасоноснога Правоолавља у овој честитој српској општини и изричем од свег срца пајоданију хвалу родољубивом и толико свесном вођству н представништву наше узорите црквене општине, што не

пожалише ни орности ни пожртвовности, да се слава Божјега имена и са онога кора тако складно и тако умилно велича! Хвала и вама, млада браћо, што не пожалисте ни времена пи труда, да Госноду Богу нашему тако вољно и тако ревпо невате несме славонојне! Света Мајка наша Црква, тога, једнима и другима, ннкада заборавити пе ће! Ишчезнуће времена, и многе ће се годинице, столећа и хиљадугодишњице утопчти у то сиње море прошлоети даљне; са шара ће земал>скога давио попестајати н еећап.а на нас, заборавиће ее брзо и имеиа наша — само ће се опа, света наша Мајка Црква сећати без престанка у Топлим молит вама својим и евих оних, који су љубили лепоту дома Божјега, и којн су, ма у ком облику, доприносили, да Његова слава овде на земл.и што дивније просјаје. Чули сте и сами данаске, чућете и у будуће. иа слушаће и најдаља покољења доткчну молитву те наше свете Мајке, Цркве, а с којом и завршујем ево: 6цјј /МОЛЊИСА № 1МОДОНОС/М|ЈИ\-Х КО СКАТ 'к <МХ и КС6 честшкмх ^ЛЛгк се ' И ' А : Тр8ЖД4КЧ|ЈИ;(СА. пого* фИ)(Х И 11(НДСТО/М|1И\'А Л10ДЕ\Х, и'ЖИД<тШИ)('А Ш ГеКЕ ВЈ/1ИК1А И КОГаТЈА /ИИЛОСТП !. Амин. В л а д и м и р Димитријевић, л. нарох. помоћ. Стеван Стратимировић Архиепиекоп и Митрополит Карловачки. (171)0—1836.) Као што су негда Срби под Патријарсима Чарнојевићем н Шакабентом, на позив блажене памети Императора Леоиолда I., хиљадама из Србије, Босне и Херцеговине у Австрију врвели, тако су и доцније, не логући даље јарнм н тешки зулум турски сносити, миоги од праотаца наиш заштнту и снасење иод двоглавним А.встрије орлом тражили. Тако су и Стратимн • ровићи наиустили отапбину своју у Херцеговинн 11 преселили се у оближњу Австрије ировинцију, Далмацију п Боку, а отуда у Бачку прешли. Белики у негдашњој својој отаџбинп бивши, постали су и у новој велики. Они постану племићи и уз племсгво доблју и земље. Кулпин ностаде њихово добро. У Кулпину јн и Стеван Стратимпровић прву лучу света уви-