Srpski sion

„(ЈРПСКИ СИОН.'

С тр . 203.

Зар га нису војници као разбојника ухватили у мраку у Гетеиманији, зар није норуган од народа као цар зато, што ее еам царем градио, зар није у место царске одоре с подсмехом заоденут у баграницу ? пкје ли у место вепца и круне царске ионижен т/> повим венцем ? није лн у место царскога скиитра трску у руци носио? Зар није евему евету на видику нонижен био ? Та какав цар, који нема никога за собом да га брани од нападаја! какав цар, који нема власти ни моћи да снречи нљување и ударце, којим је н.егово достојанство понижено од обичних људи и војника? Зар цар? онај, који је но гласу народа гори од разбојника Вараве?! Није ли дакле обмана? кад га ено и суд и народ осуђује на смрт, Ћ да расиет буде" и нрееуда се извршује? Он у мукама издише на крсту, на коме су тако прслазили само разбојници и тешки грешници! Је ли дакле обмана? Није обмана, није! Он је у истини цар, цар над царевима ! али царство Његово није од овога света , он није оснивао царство земал>ско пего царство небесно; та ено онога петка и онога тренутка када син човечији невин као јагње иснушта своју безгреншу душу на крсту, васиона — царство распетога цара, прва онлакује и н ^ва се грози што се на земљи зацарила лаж, мржња и пеправда, када грешници осудише и разанеше па крст Истину, Љубав и Правду. . . Умукоше гласови силеџија.. . . Где је радост да ликују над победом?! где је задовољтво и мир у савести, кад учипише своју дужност, кад уклонише са света „бунтовника", „безбожника" „нротивника ћесарева и власти земаљских"?! Тишина у место радости нека грозна слутња, у место мира савести уселила се нека страшна зебња. Са буром која се подизала у савесаи њиховој, земља дрхће, стрепи и потреса се, стење стење, пуца и распада се, сунце тавни а небо се завија у црно, завеса се црквена раздире а стотник и војници кад видеше устраше се и рекну: „ заиста је овај био син Божји/"

И гле! трећега дана после тога, страшнога дана ч онет се земља потреса и свану свету дивнија зора од свих зора од како је света и века, осим зоре рајске, прве после створења света! После онога црнога и страшнога Петка, када се помрачила и душа грешнога човека без видела вере, љубави и наде, ко се могао падати, да ће се трећега дана разведриги душа човечија и озарити од бљеска божанства пониженог мученика Гол готскога ?! И заиста, зора онога првога дана у недељи донесе човенггву најдивнију зору у аомраченој му души. Први зраци тога Сунца, ко.ји родише зору најдивнијега дапа у душа\;а нашим, засјаше из онога мрачнога и леденога гроба, када му се нриближиле уплакане жене мироносице, када чуше оно речи из уста анђелских; „што тражите живога међу мртвима? Није овде него устаде"/ Хрисшос васкресе! Христос ускрсе у у свој слави, слави божанској! Христос ускрсе — силкно ко просллкисА Христос васкресе иобожна браЛо! Онлакасмо Белики Петак- и шкалисмо Велику СуЈботу, на ^зар данас, када празнујемо празиик над празницима и када славимо славу иад славама, зар данас да се ми Хришћани, ми сипови цркве ускрслог Христа пе радујемо?! И тело иам се радује, јер и оно слави нразник ускрса нрироде, па зар душа, која је далеко претежнија од тела, здр она да се не радује Ускрсу духовном? Зар да се не радујемо „свјету невечерњем ," сунцу које не заилази, сунцу које оживљава и мргве и вечни нам живот дарива? Зар да ее не радуЈемо победи над победом, коју данае славимо ?! Радујмо се и веселимо се данас, јер ово је дан , коЈега јс створио Госиод за радост и весеље. Ходите сви синови светлости, ходите сви на извор воде живе , која оживљава и која никад усанути неЛе, ходите нанојте се том водом, да вам снаге да за пут кроз овај кратки живот земаљски до онога вечнога живога небеснога; ходите сви! Ходите ви сиромашни духом, који у