Srpski sion

Бр. 18

„СРПСКИ

СИОН."

Стр. 287

ва, који издају учитеља и старешину евога, те падајући у елужбу греха и порока црие неблагодарности, наносе вреда св. цркви и њезин живот загорчавају. Ваша Светости! Ми смо саблажњени, алп нисмо лмпокФри, далеко је од нас одрицање. Међу нама нема издајица, а кад би га било, црн би му образ био! Стојимо уз Вашу Светост, као стена, убеђени о мученичкој невиности Ваше Светости, прожмани вером у победу истине, добра и нравде, а уверени у апостолску истрајност Ваше Светости, на којој и ми своју истрајност челичимо. Господу Богу сада ћемо поћи, да се гако исповедимо, а то је наша данас нсповест и иред Вашом Светости и на ово ме, за честитога Србина свакога светоме месту патријарашкога нам престола. Молимо Вашу Светосг, да ту синовљу исновест нашу благоизволи на високо знање узети, а опроштају Господа Бога, што ћемо га измолити за себе у светом храму, да благоизволи придружити и Свој очински опроштај свима нама, који смо се, но слабости грешне природе људске, можда огрешили, ма кад и ма чиме, о љубав и доброчинства Ваше Светости и о дужну послушност своју. С опроштајем тим благоизволите Ваша Светости спојити и Свој архипастирски благослов послу нашем, којем желимо на збору своме нриступити. А и од сад, као и увек, молићемо се Богу, да разведри и умножи дане, устостручи снагу, оснажи вољу и укрепи истрајност Ваше Светости, на благо св. нам цркве и срећу народа српскога, те кличемо: Да живи, у свему успева и светло побеђује, Ваша Свегост, љубљени патријарх наш Георгије! Живео! Овај говор је свештенство вишекратним одобравањем иратило и на свршетку истога оиет Френетички поздравило своју врховну и љубљену Поглавицу са усклицима: Живео! Кад су со усклици стишали, благоизволела је Његова Светост љубазно иоучним и нодужим говором најмилостивије се захвалити и одговорити на учињене изјаве Свога свештенства, и благо поделити му Свој архииастирски благослов. Говор Његове Свето-

сти праћен је живим одобравањем и вишекратним усклицима: Живео. На свршетку говора Његове Светости заорило се двораном бурно Живео и свештенство је пристунало Његовој Светости, целивајући Му св. десннцу, а по томе иснратило и одлазак ЕБегов опет бурним усклицима. После обављене св. тајне покајања отворио ]е протопрезвитер Јеремић све штенички збор и поздравио присугне свештенике топлом добродошлицом, а за тим ставио на дневнп ред предлог пароха у Војки, јереја Димитрија СтаписављевиЖа, који гласи: „Поводом недоетојних и неродољубивих најновијих интрига и нападаја на Њ. Светост, св. патријарха нашега Георги/јаБраиковиЛа, без обзира с које стране они иотицали, а с уверењем, да су те интриге неморал них и развратних нобуда, као што су и нападаји неосновани и неправедни; те с разлога, што је цела грешна, кампања, подигнута против освећене особе дпчне нам Поглавице црквено-народне, од штете по само високо и Србима карловачке Митронолије свето достојанство српскога патријарха, од штете по свету нашу цркву, верско наравствени живот и потребни мир нашега милога народа српскога; с разлога, што српско иравославно свештенство, нити може, нити би смело ћутом нрећи преко тога грднога зла, које се том камиањом с неке стране можда и жели носејати, али заиста и сеје у цркви и народу ; и с разлога пгго свештенство не може према њему без своје изјаве и осуде, свога нротеста и утука остати, то нредлажем: Да данашњи збор у синовљем страхоиоштовању подастре Његовој Светостн преионизну нредставку, у којој ће што виднијега и достојнијега израза датп пајстрожијој својој осуди грешне камнање, неправедно, недостојно и неродољубиво подигнуте нротив освећепе особе ТБегове Светдсти с једне, а с друге страие најдостојнијега и одлучнога израза дати : своме синовљем страхоноштовању, својој неограниченој свештеничко1 љубави, својој родољубивој оданости и истинитој српској благодариоети према узвишевој Поглавици, мудроме и доброме Архипастиру и великоме добро-