Srpski sion

.српски сиое."

б р . 18.

и1то троба за п> спремали, и који оу праведни, и којн су грјешии, п који су радишни, п који су лпјоип билн, јс[) је за све трпезе готова, па сви у љубави и миру нека уживају. 0 миру дакле да размислимо данас, браћо, о том великом Вожјем дару; али уједно и о томе, како много гријеши онај, који хоће да руши мир, и тијем да лиши човјека и друштво тога Божјега дара. ПГта је мир? Мир је извор свакога добра и овога и онога свијета. Мир је први услов живе вјере у Бога. Мир је темељ христијанске љубави к Богу и к ближњима. Мир је ослон наде наше, да ћемо постигнути блажени живот у вјечности и сретни бити. Сам Бог је Бог Јшра. Ап. Павао поучава нас о томе готово у свима посланицама својима. Пише он Римљанима и жели им, да Бог мира буде с њима. 1 Пише Корннћанима, да се р~дују у Господу, да се усавршавају, да се тјеше, да сложни буду у мислима, да мир имају ме^у собом, и тада ће и Бог љуб ави и мира бити с њима. 2 Пише Филибљанима, да чине оно што еу од шега научили, и прнмили, и видјели и чули, и Бог мира биће с њима. 3 Солуњане поучава како ће живјети, и када се тако узвладају, сами ће нх Бог мира посветити цијеле у свачему; 4 истима опет у другој посланици жели, да им сам Госиод мира даде мир свагда у свакоме догађају. 5 Посланпцу своју Јеврејима, пуну најсветије поуке, Павао завршује жељом, да их Бог мира усаврпш у свакоме дјелу добром. 6 Па као што је Бог Бог мира, тако је и царство Божје царство мира , правде и радости у Духу светом. 7 А царство је Божје на земљи света црква наша, коју је Исус Христос основао и који је мир наш; који је тијелом својим раскинуо свезе гријеха и собом начинио новога човјека, чинећи мир и проповиједајући у јеван^ељу своме мир свима. 8 Већ кроз пророке он обављује закон благодати као завјета мира, 1 1', 33. — 2 II носл. 13, 11. — 3 4, 9. — 4 I цосл. 6, 22. »И посл. 3, 16. — 6 13,20, 21. 7 Рим 14, 17. 8 Еф. 2, 14, н сл.

и обећава црквп својој једно срце и један пут, да би га се свагда бојали на добро своје и синова својих након њих н да ће он као књаз мира ступити у свијет. 1 И он је као такав у свијет и ступио. Он се није хтио јавити V свијету међу људима у друго вријеме, него баш тада, кад је за владе цара Августа свугдје мир владао. При самом рођењу свом он заповједа анђелима небескима да наговијесте свима људима на земљи мир; 2 а послије оснива завјет мира, цркву своју, те даје и нову заповијест свима, који ће цркви његовој припадати, да сви љубе један другога, и као што их је он љубио, да се и они љубе међу собом; и свијет ће их познати по томе да су његови ученици, ако љубав буду имали међу собом. 3 И ту је своју заповијест он утврдпо свим земаљским животом својим. Мир имајте свагда ме^у собом, — каже он ученицима својим — мир вам остављам, мир свој вам дајем. 4 Засвједочио је он најпослије исту заповијест и крвљу својом на крсту. 5 Овако је учио сам Ис. Христос. А то су на широко и непрестано проповједали апостоли ученици његови. Имајте мир са свима људима — пише ап. Павао и старајте се за мир и за оно, чим ћете на боље водити један другога; нмајте мир и светињу са свима, јер без овога нико неће видјети Господа. 6 У свијем посланицама апостоли не престају говорити о миру и препоручивати вјерним христијанима, да братском љубављу буду један другоме љубазни, 7 да братинска љубав остане свагда ме|ју њима, 8 да не буду никада ме^у шима распре, него да буду сви утврђени у једној мисли, 9 да су од Бога научени да се љубе међу собом, те да братску љубав чувају, 10 да да је благословен сваки онај, који доноси глас за мир, који доноси глас за добро, 11 и да се плод правде сије у миру онима, који мир чине; 12 а ко не љуби брата о1 Исаија 9. 6, 64. 10. Језек. 34, 25. Јерем 33, 39. 2 .Тук. 2, 14. ® Јов. 13, 34. 4 Јов 14 27. Марк. 9, 5. 5 Еф . 16. 0 Рим. 12, 18, 14, 19. Јевр. 12, 14. 7 Рим. 12, 10. 8 Јевр. 13, 1. 9 I Кор. 1, 10. 1и I Сол. 4, 9. 11 Рим. 10; 15. 12 Јак. 3, 18.