Srpski sion

С тр . 558.

.СРПОКИ СИОН."

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО, 0 сједињењу два календара (јулијанског и григоријанског.) У носледње време не само ио новинама, у брошурама и разним саставцима, него и меродавни фактори иочеше претресати питање о сједињењу календара, наиме да ли би се, како и кад би се могао без икаквих потреса, а и уштрба по наше црквено правило, напустити стари јулијански календар а за, општн узети, као потпунији, нови григорпјански. Ово питање није сад први пут стављено на дневни ред. Римска црква, као и поједини владари нокушавали су више нута, не би ли православну цркву наговорили, нагонили, да напусти рачунање времена по јулијанском календару и да. прими онај што га је напа Грпгорије XIII. булом својом 1п1ег дгмГззГтаз 14. фебруара 1582. године у римску цркву увео.* Тако је исти папа писао тадашњем цариградском патријарху Јоакиму и предложио му, да поради на том, да се у православну цр^ву уведе његов исправљени календар; но овај не само да је одбио тај предлог, него је, у договору са александријским патријархом, послао 28. јан. 1583. годипе руском великом кнезу Константину у Кијево посланика, позвавши га, да се држи старог калепдара, попре-

ткпиш му ппичо аиат#М0М. И овде је у АустроупГрсггтј—шиш . иок ушај у том погледу са православном и уни.јатском црквом. Тако н пр. Леополд Т. године 1692, а у новије доба цар Фрања 1814. године; али сви ти покушаји осгадоше без успеха. У нозије доба то иитање покренуто је истина са римске стране, али, што је главније, иочеше о том премишљати и договарати се и православни Оиноди као и владе православних држава, као н. пр. у Русији, Бугарској и Румунији, а повод томе је ово: Завршетком овога столећа 1900. године настала је још већа диференција између јулијанског и григоријанског

* Но ипак није у једно и исто доба свугде уведен нови календар Тако катодичке државе Италија, Шпанија, Португалија, Француска и Низоземска уведоше га 1582. г. Швајцарока тек 1583 г. Пољска 1586. г., а Угарска 1587. г.; од протестантских држава увела га је Немачка 1699. Данска 1701. Енглеска 1752. Шведска и Норвешка 1753. године.

календара, наиме по старом календару ји 1900. год[.на преступна, а по новом није,* те ће тако од 1. марта 1900. године бити разлика између два календара не 12 дана, као до сад, него 13 дана. Да би се избегле незгоде, које ће услед тога што би се оваким удаљавањем једног календара у току година и столећа начинила читава збрка у рачунању времена, покренуто је то питање сад, када би најзгодније било да се те диференције изравнају. Код нас је, колико мн је познато, то иитање зрло мало, скоро нимало, расправљано у јавности, па мислнм, да неТ.е бити згорег, ако се која о томе рекне и код нас, јер и ми смо део васеленске православне цркве, и нас се тиче то, и ми ћемо имати да рекнемо своју када се то питање решавало буде. За то сам се и латио, да напишем ову расправицу по Емилу Милесу, који се већ одавно бави тнм питањем, и који је прошле године издао једну доста ошиирну расираву у том предмету, која ми је и служила за основ овој работи. Да би имали што јаснији појам о целој овој ствари, истаћи ћемо нрво разлике изме!)у једног и другог календара, а после како горепоменути Милес мисли, да би се те разлпке могле уклонити, а без уштрба по наше црквене књиге и правило. Никејски васеленски сабор, да би учинпо краја аномалији, која се у цркви дешавала, да су једни ире, а други после славили прајзник Пасхе, наредио је: 1.) да се Пасха има празновати увек у недељу; 2.) да први дан Пасхе буде увек она недеља, која долази после првог пуног месеца у пролетњој еквинокцији; 3.) да Пасха несме никад у једну исту недељу насти са јудејеком, и ако би јудејска иасха иала гореодређене недеље, онда се хришћанска Пасха има празновати идуће недеље. По овоме дакле ако хоћемо да израчунамо кад и у који ће дан пасти Пасха, морамо зиати кад је еквинокцпја, кад је најближи пун месец, која је недеља најближа пуном месецу и кад је јудејска пасха, или друкчије да кажемо, морамо знати ход сунца, ход месеца и * А то за то, што је по јулијапском календару од секуларних година оча преступна, која се може са 4 поделити, а по григоријанском само она којаје са 400 дељива.