Srpski sion

В р . 2.

шчки, так.о и на унутрашњп друштвени развитак јеврејског ■ народа. Нериод владања ирва три велика цара било је доба, кад је Израиљски народ у свом јеку цветао и напредовао, како у политичком тако и у религиозно-моралном иогледу. После невоља и несрећа, које су владале за време периода судија, ово је било доба благостања. моћп и сјаја, када је пзабрани народ Божји постпгао нотпуно остварење обећања Божјнх и под заштитом чврсте власти могао упознати сва боља својства свог народног генија; својим ваљанпм државним уређењем могао показати прави образац Божје установе; а узвишеношћу свог религиозно-моралног живота у свом сјају чистоте његове ■—- могао оправдати свој узвишени позив. А што народ израиљски није онравдао свога одређења п при тако повољним приликама, већ баш показао много жалосних факата дубоког религиозно-моралног нада, и то баш у особи својих најбољих нредставника, у особи својих царева, тпме се само констатује жалосни факат, да се од искони зло угнездило у моралној природи човековој, те као воденички камен на врату вуче га у бездан зла и не обзирући се на сва наирезања и нагнњања к добру. Такова је уоиће била судбина старозаветног човека, који се давпо робујући греху. а једина утеха му беше нада у будуће нзбављење — у лицу оног велпког избавшеља, чпјим је носиоцем одређен бно да буде израиљски народ. Прва два, цара рашприше спољашп.е државне границе и уредише унутрашњи живог свога народа; али већ за трећега цара, премудрог Ооломона, дође светска владавина у Израиљу до врхунца славе и величнне сво.је. Соломон, велпки син великога цара Давида, кога је премилостиви Бог мудрошћу обдарио, био је испрва у свему савестан владалац и шиао је путевима Господњим све до својих старијих година, те је слава његова, а с њом и његова народа разлегала се по свем истоку. тако. да су околни монарси са страхопоштовањем ноклањалп се пред њим и налазилн за особиту част, ако би примио од њих послане му богате дарове. Али ништа вечно нод небом није, на тако и слава Соломонова са свим њеним блиставпм сјајем могла се само дотле одржати, док је била здрава она унутрашња основа, на којој је она по-

дпгнута. Те тако, када је Соломон, под бременом годпна, почео слабити у свом религиозно-моралном животу, тада је и слава његова почела брзо тамнети, остављајући за собом само нејасну усномену у предању. Непобеђени, наиме, стихијама, би побеђен женским лукавством. Соломонова мудрост иодлеже женској слабости и ласти. Женском бестидношћу угасп се светлост његова ума и слава његова потамне. Предан женама преко мере, заблудио ,је он у својој старости п одстунио од путева Божјих заповеди, па пошао за телесним својим пожудама. Када је тако Соломон скренуо с путева Господњих, тада је и Бог њега оставио и предсказао му, да ће његов син наследити само један део царства његова, које ће се разделити на двоје после његове смрти (3. књ. цар. XI. 35, 36). И заиста, тако велико и сјајно Соломоново доба завршило се по ираведном суду Божјем врло трагично, да се горн завршетак не би могао ни пшчекивати по народ, којп је као израиљски у то доба стајао на тако високом ступњу образованости и моћи своје. Већ сам Соломон у последњпм годинама царевања свога спремио је узроке, на основу којих ће се лакше извести одцешкење десет племена израиљевих од Давидова дома. Предавши се сасвим телесном уживању, завео је Соломон на свом двору најраскошнијп живот. Да одржи многе жене, чиновнике и робове на свом двору у раскошном сјају; к томе, да диже величанствене грађевине н тврде градове, требало му је много блага, а дсхоцп нису тако велнки били, те нису досизали за све то. Развраћеним телесним пожудама, помрачен му беше и негда премудри ум. Он занемари народ, у коме је гледао роба, који има слепо да му служи као госнодару — да он што боље може задовољавати своје телесне пожуде и страсти. А да би што впше доходака имао, те тике још већма развио раскош свога двора, несумњиво је, да је он исирва силио само покорене народе, да му ропскп раде. Но када му ни то не беше дос/га, прпсили он и свој рођени народ, да му даје помоћ од 30.000 раденика (3. цар. V. 13—18;; и тако се иснунило предсказање Оамуилово, да ће цар узети: „слуге ваше и слушкиње ваше и младиће ваше најлепше, п магарце ваше и употребити за своје послове (1. цар. УШ. 16).