Srpski sion

С тр . 63

свој глас дизали против опога пепромшпљенога и опаснога рада, који се већ од толико година цочео од стране Рима, а нарочито је одабрао југословенске области, као поље свом, колико штетном, толико бескорисном опиту. Изгледа, као да је повучен ланац од Љубљане на Загреб, Сарајево и Ђаково, коме се приписује задатак, да у дело приведе у оеамнаестом столећу покушавано дело уједињења католичке и источноправославне цркве. Ено је баш ту скоро једап богословски ауторитет бечкога свеучилишта у расправи, која је јако пала у очи, одредио политично опредељење и задатак у потнуном покатоличавању Балканског Полуострва и Истока. „Част и поштење свакој тежњи и уверењу; али када верска ревност иостане политичким злочином, ту нема више места трпељивости и гледању кроз прсте. Пре свега у^леду и ширењу католичке цркве за цело није послужено, ако пеколико мухамедовске деце или девојака буду кришом одведени и покрштени без набљудавања законских ирописа. А што нпје могло бити пре 150 година, т. ј. сједињење двеју цркава, то ћо данас још мање бити могућно. Кратка исторпја аустрпеке окунације Србије у поч.тку 18-га столећа и друге појаве у југословенскии провинцијама, од тада па овамо, са свим су јасно показале, како су често политика и држава нлаћале Фанатизам невештих зелота."

ЛИСТАК. Белешке из црквено-школског и просветног живота. У Митрополији Карловачкој. (Архидијецезална Административни Одбор) због недоласка чланова нп.је могао одржатп седиицу 18. (30.) јануара о. г., те је поново сазваи у седнпцу за 27. јаиуар (8. фебруар) о. г. У Угарској. (Црквени конгрес римокатолика у Угарској) састао се у своје заседање прошле среде у Будимпештп. Задатак тога конгреса јеете, да, иа основу иревпшњег решења од 24. новембра 1895., пзради штатут за римокатолнчку земагску автономпју. Конгрес је отворпо кардинал-примас преузв. г. Васарп, а по гом уступио председнпштво грофу Сапарпју. Пре отварања конгреса, држана је, дан пре, конференција, на којој је признато, ца је автономија по-

требна, а за уређење исте да се ирпмп као иодлога за расправу, елаборат одбора 27-рице, који је за израду елабората пзабрат од копгреса 13. новембра 1897., ио прп претресу којега ће бити подиесенп многи псправцп. Пре ове конференције држао је своју конференцију и рпмокатолички угарски енпскопат. Но пошто н међу тим епископима постоје разиа мишљења, како у онштпм питањпма автономпје, тако п у појединим питањпма њезине оргашгзацпје, бискупска конференцпја нпје донела коначнога решења, него ће дотичии чланови еппскопата у конгресу своја становишта заузети п бранити, према личним назорима. Утарски рпмокатолички епископат ће, дакле, као такав, своје становиште према штатуту, што бп га конгрес доиети пмао, заузетп и о њему своје мњење изјавити — после свршене радње конгреске. Грчко католички влашки еппскопат неће участвовати у конгресу, јер хоће да очува засебну автономију у својој цркви. У 27. броју „П. Лојда" шгампан је чланак једнога члана конгреског, у којем се лапидарним аргументима осуђује и одбацује елаборат одбора 27-рице, пз многпх разлога, а на црвом месту због сувише демократскога пзборнога репрезентативног система. Чланак је тај врло зиачајан и без сумње ће на себе обратитп пажњу свпју меродавних кругова. А јер у њему има много тога и за нас п за наше прилпке од не малога интереса, упознаћемо и наше чптаоце с њиме. Судећи по почетку конгреске расправе, не иде глатко нп с автономпјом угарскпх римокатолпка. У Хрватској и Славонији. (Нов сениорат евангеличко-аугсбуршке кон§еоије.) Досадашњи бачко-сремски сениорат еванг. аугсб. конфесије подељен је на двоје, те ће за Хрватску и Славоннју иостојатп посебнп. На збору повереника исте вероисповоети од 15. јан} г ара о. г. изабрат је за сењиора новоустројеног сениората, већпном гласова, досадашњи сурчпнски ев. а. к. жуиник Никола АбасЈЈи, а за сениоралног пнспектора Адам Мијер из Нов. Пазуве. Досадашњп бачкосремски сениор Гавра Велохорскп пз Н. Сада јављ^, да ће пнсталација новпх хрв.-сдав- сециоралних чиновнпка бити 15. фебруара (по новом календару) о. г. у магистратској дворани у Земуну у 11 сати пре подне. Након пнсталације држаће се прва скупштпна хрв.-слав. ев. сенпората, а после ове бпће свечан обед. Ј. Д.