Srpski sion

О гр. 66

„ОРДСКИ сиоњ®

Бр. 5.

Али божанствена слава Богомладенца није се мотла затајити у ноћној тами, у пећини, у јаслама и пеленама, у овим првим обличјима Бззгова сиромаштва, смирености и понижености. 0 ро^ењу Спасову онај час сазнадоше на земл.и, сазнадоше разни крајеви земал>ски, витлејемски пастири и мудраци од истока, сазнадоше и прости људи и људи од науке. Близу онога краја, где се родио Спас, бијаху витлејемски пастири, који чуваху ноћну стражу код стада својега. Взима се јавља Ан^ео и слава Господња њих обасја. Ое Елагок-ксткВк) ва/их рддостк кмТи>, гаже к Вдјтх ксћл!; Л10ДЈЛ1Х, каза им Ан^ео, гаки) родисд кллјх днјск спасх, ижс естћ ХрТстоса Господк. И с« кал!х зналшГТе: ишр/Лфт лмаджца покитл лјжлцјл кх гасл^х (Лук. 2, 10—12). И у једанпут постаде с Ан|јелом мноштво војника небеских, који хваљаху Бога говорећи: Слава на висини Вогу, и на земљи мир, међу људима добра воља (Лук. 10, 14). Пастири, пошто отидоше од њих Ан^ели на небо, доЗјоше брзо у Витлејем и на1јоше Марију, Јосифа и Младенца Господа, где лежи у јаслима и први Му се поклонише. Казавши Марији и Јосифу, што видеше и чуше за Богомладенца, пастири се повратише у крајеве своје славећи и хвалећи Бога, А Марија чуваше све речи ове и слагаше их у срцу својему. Не само крајеви витлејемски чуше за славу Младенца, иже сми сТанТе слакм и Окразх упостасн Бога (Јевр. 1, В), но о^лилилх, зракх рака пр'Тнл1к, кх подовТн челокнкчест^кл!« бмкх, и окразол1х и>кр 'кт (с/л гакоже челок^ккх (Фил. 2, 7). Пред ро^ењем Пзеговим појави се на истоку од Витлејема чудна звезда, или, као што говори свети Златоусти, нека сила што се не види, или, по мишљењу другога СветиТеља цркве православне, анђеоска. Својом појавом она је вазвестила свету, да је синула звезда од Јакова и устао човек од Израиља. Необична звезда ова довела је од истока, да се поклоне новорођеноме Цару јудејском, и звездаре и мудраце, који падоше и с зером Му се поклонише и даре му ове принеше: злато , као цару од ве-

кова, и тамјан, као Богу од свега, и смирну , као бесмртноме мртвацу за трп дана. » Па не само пастири и звездари и мудраци да сазнадоше и признадоше Богомладенца за Христа Спаситеља, већ и свака твар приноси Господу, који се родио, хвалу и дар: ан^ели песму, небеса звезду, мудраци даре, пастири чудо, земља пећину, пустиња јасле, људи матер Дјеву. Из витлејемске пећине засја божанствена слава! Нека се веселе небеса и земља се радује! Јер небо и земљу данас састави ро^ење Христово, данас Вог сиђе- на земљу и човек изиђе на небо: данас се Онај који се по јестеству не види, човека ради види, и ми славећи Га певајмо Му: слава на висини Богу, и на замљи мир, што Га даде Твој долазак, Спаситељу. Све што дише нека хвали Свемогућега и сваки нека слави Вога у овом догађају! Јер Сунце правде, које не заходи, обасја све што је испод сунца, па похитимо и ми, да Га сретемо чистим очима и чистим делима, и приправимо се духом, да примимо сад Онога, који к својима иде чудним рођењем, да би нас који смо се удалили од живота рајскога опет к њему повратио. Ево ово и овако нам казују свете књиге и православне свете цркве високе и радосне песме, једнаке по стварима а различне по богатоме размишљању. за пуне тајне дога^ај овај. Јер рођење Сина Божјег, Христа —- Спаситеља света, такав је дога^ај, за који су дужни вечно славити и благодарити Бога не само земаљска Црква Нзегова, него и небеска, — не само људи, него и Ан^ели Вожји. Угледајући се на онај славопој ан^еоски и земаљска Црква Божја данас узноси песме од хвале и славе Богу и позива своја чеда да радосно ускликну: Христос се ра^а, славите Га! Христос с небеса, сретајте Га! Христос на земљи, радујте се! Славите Христа, сретајте Христа, радујте се Христу и ви, љубазни моји, са данашњега дана великога и сада и свагда.