Srpski sion

О тр . 192.

„СРПСКИ СИОН 9 .

Б р . 12.

каеније сретамо ми опет Јакова као епископа, који се као такав јавља на апостолском сабору. Он беше епископ јеруеалимски пуних двадесет годипа, беше главпи стуб јерусалимске пркве, коју еу еа свију страна гонили, 1 и као такав ее он јавља у нсевдоклиментипској литератури епископом читавог хригаћапства. 2 У аиостолеким установама читамо, да је Јаков постављен за епископа у време аностолско. 3 Но да ли је Јаков постављеп за епиекопа од Господа или од другог кога, не знамо поуздано. Стари еу држали, да је Јаков постављеп или од Господа самог, или од апостола, или од апостола Петра, или најзад од апостола Петра, Јакова (Заведејевог) и Јована. Они, који тврде, да је постављен од ан. Петра, нозивају се на једно место у александријској хроиици, те њиме хоће да докажу, да је ап. Петар ваљда као врховни апостол једини имао то иравво. То месго у александријској хроници гласи: „Те годипе св. Јаков, апостол и патријарх јерусалимски, кога св. Петар, нре но што пође у Рим, на то место постави, погибе, и прими власт епископства у Јерусалиму Симеон (који ее зваше и Симон) и он поста патријархом." У колико ови имају или немају право, на то се нећемо освртати, погато је то нами за сада свеједно. Главно је, да је оп био еписконом Јерусалима, а ко га је на то место носгавио, тосенас.у овом питању не тиче. Као епискон имао је св. Јаков врло великог угледа. Када ее ап. Нетар ослободио затвора, у који је био досиео, јавља се оп пре свога бегства из Јерусалима сакупљенима верпим у дому Маријину, говорећи им о свом чудпом избављењу и завргаује своје брзо нриповедање речима: „Известите о томе Јакова и браћу (Дела Ац. 12, 17.)." У псевдоклиментинској лиг тератури сномиње се Јаков не само као епископ (Кесо^пШопеб 1, 43.), кога извештавају дванаесторица апостола (1, 44.), већ као кнез епискона (рппсерз ерјзсорогит, 1, 68.), као архиепископ (1, 78.), као брат Господњи, који је све учитеље хри1 в. Ф. В. Фарр?р'1,: Первне дни Хриспанства стр. 129. 2 в. НПјгепЈеМ: ор. сН. стр. 522. 3 в. М1јЈпе; Ра1г. сигз. сотр1, вег. §г. 4ога. I. стр. 1047.

гаћанства међу језичницима поучавао и испитивао (осим двапаесторице), да би отклопио лажпе апостоле, који су се почели јављати и лаж место истине проноведали (4. 35.). Послапица Климентова, којом је јављена мученичка смрт ап. Петра у Риму, носи овај натпис: „ТахсбјЗф тф ха! гтаахотса^ гтиахотсф, сигпочи 8г тгју ТгрооааАгјр, аусау гххАујасау ха! туј$ •ла^та^тј ■9-гоо 71роуо(% 1брод-в''а(хд хаХсбд обч тг тсргајЗтггр ои; ха! бсахбуосд ха! тоТд Хото1д атсаа^ абгХсроТд." Ту се он назива, као гато видимо, еиисконом епискона, јер епископско место у Јерусалиму бегае врло угледно. Јерусалим је сваке године о великим празницима био многобројно носећиван. Стотине хиљада страпаца долазило је тада у Јерусалим, међу којима је било много и хришћана, те је тако тај положај дао св. Јакову необичап аугоритег. Н>ега сам апослол Павао виеоко цепи и пазива га стубом цркве (Гал. 2, 9.). Ако је ико могао у то па и доцпије доба показати утецај Старог Завета па народ, то је тај задатак могао само он извршити. Он беше у сродству с Опим, чије се истинито божанство као превечпог Сина Божјег обасјаваше Св. Духом у срцима људским. То бегае човек, коме је једином била дозвољена улазити у О к.;.тла , где су га увек налазили где клечи на коленима и моли се Богу, да опрости грехе народу. Од дугог клечења су му и ноге одебљале као у камиле (Јесевије : цркв. истор, П, 23.). (Спршиће се.)

0 узроцима ширења назаренства СА КОНКРЕТНИМ ПГЕДЛОЗПМА 0 ПОСТУПКУ ПГ0Т11В ИСТОГА. Расправа Милана Попади^а. (Наставак) На кад смо тако искрени били, те о свештенству све нотанко и иетинито рекли, какво је и какво треба да је. те колико оно носи на себи одговорност са ширења назаренства у народу нашем; — то не можечо на ино. а да не рекнемо коју још и о другом врло важном фактору у цркви и народу нашем, чији рад и важан положај у нзроду такођер служи као мерило висине сјаја и угледа цркве, вере