Srpski sion

Б р . 14

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 223.

Помислите, какви су то грешници и неразумни Хришћани! Истинити и веран Хришћанин треба да има на памети оне речн Снаситељеве: коуи једе моје тело и пије мо]у крв има живот вечни и ја Лу га васкрснуши у иоследњи дан, јер је шело моје ирво јело, и крв моја ирво ииЛе (Јов. 6, 54 и 55). Зар би се могао наћи међу вама неки, који не би желео живота вечнога? А ако желите, а ви не остављајте, да се користите средством, које нам је Господ даровао ради прибављања живота вечнога. Не заборављајте, браћо и сестре, да ову дужност хришћанску, да у време на то одређено са очишћењем савести нриступате св. причешћу тела и крви Христове. Не слушајте оне, који говоре, да може Хришћанин бити и без светиње, или да је може заменути другим начином освећења. Ово су изопачене мисјш ; не поводите се за њима; јер оно, што је рекао Госнод, оно остаје непромењено. Тако рече Господ: Небо и земља ироЛиЛе, али речи моЈе ие Ке ироИи (Марк. 13, 31). Ко ће се усудити да измене реч Божју, која не пролази ? И ко би могао заменути установу Божју и дело Божје промишљењем и делом човечјим? Има неких, који мисле, да ће по обећању Христовом сјединити се с Њим после смрти на веки, на да није потребна св. причест тела и крви Христове. И ово су неразумни људи, који блуде у неверству, те се уклањају, да не врше дужности хришћанске само из једне удобности своје. 0 Господе! Услиши молитву моју. Сподоби свакога од нас у овом животу, да примимо свети дар твој, који нам служи за припрему у будућем вечном, као што је и твоја првообразна вечера била припрема, иред Твоју спасоносну за нас смрт и славно васкресење! Напослетку послушајте ме, браћо драга: није наше мудровати о установама св. храма и о речима Христа Спаситеља, но је наша дужност држати се верно речи Спаситељевих и вршити с, вером и љубављу све, што нам св. вера православна заповеда.

Од храма зависи судбина живота нашега, јер се ту он благосиља и освећује; но и од нашега живота зависи судбина светиње наше и благослова Божјег. Молим вас, браћо и сестре, да не заборавите на свету науку ову: оне, који верују, кају се и ггоирављају живот свој, благодат светога храма очишЛава и освеј%ава, а оне, којн не верују нераскајно иредане греху ирезире благодат, удаљава се од њих, и они несреЛници умножењем безакоња сами храм оскврњавају и разрушаваЈу. „Ако се одвратите ви и деда ваша од мене и не уздржите заповести мојих и уредаба мојих; и храм овај, који сам посветио имену своме, одбацићу од лица свога" (3. Цар. 9, 6 и 7). То ће рећи: храм лишен благодати, биће опустошен и разрушен. Бидите, Господ Бог је заповедио Давиду цару, да му не гради цркву, но да остави то сину своме Соломону, да му овај сазида цркву. И Соломоп сазида дивну цркву у Јерусалиму и украси је но зановести Божјој. Али Јудејци не сачуваше заповести Божје, и суд Божји иснуни се над храмом Соломоновим. Тога ради, држимо се свију установа вере наше православне ; испуњавајмо верно све заповести Божје, како нас не би ностигла немилост Божја. Ходите, да општим гласом и душама верним помолимо се цару небесноме, Утешитељу духа иетиних, да дође и усели се у нас. Да испуни овај храм благодаћу Својом, који је Он осветио имену Своме. Испуни, Боже наш, све благе жеље наше, који долазимо с вером и молитвом у овај свети храм; просвети умове наше виделом истине, сачувај срца наша љубављу ка свакоме благу, а особито к Теби Самоме, источнику свакога блага. Не заборави оне душе, које су заволеле велелеппост дома Твога, па су нодигли и украсили га трудом и пожртвовањем својим, где се усуђујемо и ми грешни Тебе небеснога Оца призивати и молити. Благослови нас, који се молимо Теби овде. Снаси душе свију нас, па да Те у радости славимо ва веки. Амин, 1900. Фебруара 17.