Srpski sion

С тр . 280.

(за женске), а то је одгопарало грчком у.лтјс ('Ауа^охХуј?, ©гјхсахохХ^ . „Како тп лме ?" питао је господар таковог роба шш слугу. Одговор је обично био: Бранислав, Јарослав, Владпслав, Станислав, Борпслав, Радпслав, Метислав, Мирослав, Светислав ... Први део тих сложених имена пшчезнуо је аа рпмско ухо и из римске памети, те је као сталан назив свпх тих робова остало само -слав, а с предетавом овог сада опћег имена слав, латинск. $1ауи8, бс]ауи8, сјединила се с једне стране представа етничког поретка, §1ауиб, 8с1ауиз, као народ с извесшш језиком; с друге стране пак представа неслободног раденпка, раденпка принуђеног да радн г §1ауи8" у друштвеном смпслу. А рад у очима слободног Римљанина беше нешто зазорно и срамно..." „И тако, продужује уважени ирофесор, ми према томе сматрамо врло прнродном предпоставку, да је „вкуиб" одузето од многих личних славенских имена, која се завршују са -слав, а изменувши се затим према законпма романског фонетичквг подударања у латинск. 8с1ауи8, талијан. 8сМауо, фламанско 8сМ, француско ебс1ауе . .. постала је етичкнм (опћенародним) именом славена. На тај ето начин Римљанп су окрстили Славене. Славени нак примили су то име од Римљана п променувши кратко а са гласним о, додавали су му овај илп онај славенски суфикс, те су тако постала посебна пмена, као н. пр. словеннн, словак, словинац, словенац . .. Али међу самим Славенима називаху се пменом „Славени" испочетка само они, који су живели у непосредном додиру с народима романскпм и с другим западним суседима. Као назив, опћи за сав народ, име то, које Римљани дадоше, раширило се међу осталим Славенпма путем лптературе и ерудиције. А и данас још ни руски, ни пољски (а нп српски) прости народ нема појма о свом „славизму", док словенски народ Крањске и Горице називао ]е себе до недавно само Крањцима и Горичанима, неупотребљујући никад за означење своје народности назив „Словенци'4 (Спб. В4д.) Р. Гр. (Исправак.) Ио нисменој обавести суда у Лозани, благоупокојени еиископ Антоније Нако преминуо је дана 9. (22.) априла о. г., а пе 11. (24.) као што је прва вест гласнла.

бр . 17.

ЗВАНИЧНИ ОГЛАСИ. АЈ бр. 20 ех 1900, 34 1 — 3 ОГЈ1АС ДРАЖБЕ. Унрава манастира К у в е ж д и н а расписује јавну усмену дражбу иа мањак за дан 11. (24.) маја 1900. у 2 сата по иодне за следеће радове : I. Оправка црквеног торња, а) дунђерски рад са материјалом К. 319 20 б) лимарски „ „ „ К. 75400 II. Оправка цркве, а) претресање црквеног крова и заливање. кречење торња и цркве с поља К. 476-93 III. Оправка манастира. а) претресање и заливање кровова и кречење зидова К. 1112-90 Укупно круна: 2663 03 Ставка I. лицитира се посебно. Сваки даљи услов може се сазнати у нисарни управе. Манастирска управа. ОГЛАС ДРАЖБЕ. зз 2 ~з На основу закључка овомесне црквене скуиштине, овим се расписује јавна усмена дражба на мањак за оправљање парохијског стана која ће се дана 30. анрила (13 Маја) у 3 сата по подне у школској дворани у Илинцима обдржавати. Поједине радње стају и то: 1. Тежачке радње 4 К. 54 пот. 2. Зидарска радње (матер.) 1219 К. 72 пот. 3. Лимарске радње ... 168 К. 28 пот. 4. Тесарске радње . . . 1481 К. 36 пот. 5. Столареке радње . . . 1222 К. 16 пот. 6. Нећарске радње . . . 180 К. — пот. 7. Кроварске радње .... 49 К. 80 пот. 8. Зидарске радње . . . 550 К. 40 пот. Укупно 4876 К. 26 пот. Сваки дражбоватељ нре започете дражбе дужан ће бити у руке председнику иоложити 10% јамчевине. Прорачун и условља могу се разгледати сваки дан код парохијског звања. Илинци 2. (15.) анрила 1900. Миливој БориК Иван Митровић иарох. нредседник

.СРПСКИ сион«.

„Српски Сион" излази сваке недгле на целом таоаку. Цена му је: За Аустро-Угарску, Босну и Херцеговину на годину 8 круна, на по године 4 круне, а на четврт године 2 круне. За стране земље : на годину 10 круна. Ив Србије прима претшшч' књижара В.Валожића у Београду. Поједини бројеви 20 филира. Претплата, оглаои, отечајеви и рекламације шаљу се Адаинистрацији з. остали рукописи уредништзу ,,Српског Сиона" у Карловце. За огласе, објаве и стечајеве плаћа се 12 филиоа од једног реда ситних елова, а за жиг сваки нут ио 60 филира. — Ненлаћена ниема се н« примају. — Рукописи се враћају. Штамш: Сриехе М&ваетирекв ШтампаркЈе у Ср. Карловцимл. — 230.