Srpski sion

С тр . 318.

веку донашане су наредбе ио истом предмету. Тако је на име иапин посланик кардинал СгепИНв на будимском сабору 1309. год. строго забранио, да нико не сме свога детета венчати с кривоверцем, а нарочито додаје се, с Патареном или Катаром. 24 Ко се управо има разумети под речју „полбкФрћцк" неда се тачно одредити. Даничић налази ту реч само на овом месту и преводи је са Јвретш, без тачнијег одређења. 25 Стојан Новаковић, 26 а по љему и Стојановић 27 држе, да под том речју треба разумети Богомила или Пашарена, мотивишући то тим, што су јеретици у Старој Србији припадали махом богомилској јереси. Дочим др. Крстнћ 28 и Зигељ 29 држе, да се под речју полИскркцк има разумети римокатолик. Ово потоње мишљење изгледа на први поглед и вероватније, кад се на име сетимо да су се католици, услед честих политичких одношаја сриских владалаца 30 са иапама, досга знатно по Србији раширили и умножили, док Богомила у Душаново доба, по сведоџби старих споменика, беше врло мало и ако не нимало. Ну, када успоредимо све оно, што се говори о римокатолицима (латинима и азимитама) у 6, 7 и 8. чл. Законика, са оним што се говори у 10 чл. о јеретицима у опће, нама се чини, да ће најправилније бити, ако се нод речју иолуверац разуме јерешик у ои&е — припадао сн римокатоличкој. богомилској или којој другој вери. Речи „дл а кјњстн оу \"ркстЈлнкстко" не смемо сватити буквално ио данашњој пракси наше помесне српске православне цркве нри иокрштавању јеретика и расколника; јер нам није познато какова нракса владаше у то доба у старој српској држави; да ли се на име том приликом вршило потпуно крштење или само односни делови истог, сходно каноничким наредбама православне цркве у том погледу. Данас се покрштавање код нас врши 24 Срав. Ка<1 Ј'и§оз1от. ака(Ј. VII. стр. 173. 2Ј — Рјечпик из књижев. старина тосе „пвлбв-кркцк". 26 — Законик СтеФ, Душана од 1870. год. стр. 84; а у новом издању (1898. г.) разуме и Новаковић нод речју „п«л8в1|)кЦк" јеретика у оаЛе. 27 Јос. Стојановић, — Суд првих хришћана и Срба стр. 70. 28 Гласник XI. стр. 224. 29 0. Знгелв, — ЗаконникЋ СтеФана Душана, стр. 133. 30 Види Душанове преговоре с папом у Флоринског, — 10жние Славн. и Визант. св. II. с р. 250—262.

са свим ио правилима св. сабора. На име, сваки онај, који прелази у прапослав.т.е, а ире тога био је у таковој јереси, која правилно исповеда тајну св. Тројице и признаје и правилно врши тајну св. крштења, — не крштава се по ново већ само помазује св. миром уз благослов православног свештеника. 31 Али историја нам казује, да је у православној цркви, у она бурна времена, кад је између истока и запада силна раздраженост владала, извесно време владала пракса (а по где-где још и данас влада), да сваког јеретика при прелазу у пра» вославље треба потпуно крстити. Тако из закључака сабора IV. латеранског 1215 знамо, 32 да, су Грци увели у обичај крштавати и оне, који нрелазе из латинства у православље, што им се овим сабором у наиред забрањује. 33 Латински епископ Саисив. који резидоваше на Крфу пише у првој свесци свога дела: НЈ8(;опа <1е §таес. гесер{. ћаегез., да су у средњем веку Грци местимице сваког јеретика, па и саме римске Хришћане, који прелажаху у православље, — сасвим изнова крстили. 34 А ово је и сасвим могуће, јер и у данашњој нракси све грчке цркве стоји да се сваки римокатодик при прелазу у православље има поново потпуно крстити 35 . И у Русији, за патријарха Филарета, на сабору у Москви 1620. год. донешена је наредба о потпуном поновном крштењу сваког западног Хришћанина. Данашња иак пракса руске цркве у томе нормирана је одлуком московског сабора 1667. године. 36 Па кад је тако скоро на целом истоку било, сасвим је вриродно а и могуће, да је у средњем веку и у сраској цркви иста пракса владала и ако немамо за то позитивних доказа, осим овог чланка чији је смисао баш у томе, данашњим тумачима Душанова Законика, највише неодређен. 81 Гл. 95 кан. трулског сабора у др. Милаша. — Иравила с тумачењима I. стр. 582 — 587. 32 Гл. Не1е1е, — СопеШепде8сћ1сћ1;е св. V. стр. 787. 33 Ово је отуд могло бити, што тада од 1204: г. владаху у Цариграду латини, те ширише на све стране грчке имиерије силом државне власти римску веру. 34 Гл. \Уасћ8ти1:ћ, —■ безсШсМе <1ег роШ. Раг1ешп§еп II. с.тр. 511. 35 Ово је установљено одлуком цариградског сабора од 17,56. год. за патријарха Кцрила У. гл. Др. Милаш, Нравила с тумачењима I, стр. 584 — 586. 36 Гл. Н. СуворовЂ, — КурсЂ церков, права §. 92.