Srpski sion

НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРКВЕНО-ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКЕ ПРАБОСЛАВНЕ ЖИТРОПОЛИЈЕ КАРЛОБАЧКЕ. СА БЛАГОСЛОВОМ СВЕТОГ СИНОДА. ВЛАСНИК: УРЕДНИК: Њ. Светост Српски Патријарх Георгије. Протопрезвитер Јован ЈеремиЋ.

У Ср. Карловцима у недељу 16. јула 1900.

0 узроцима ширењу назаренства и о ередетвима против иетога. пише Симеон Араницки евештеник. (Наставак) А да и у будуће не би одушевљењу и преданости свештенства светом позиву своме сасецала крила непрестано свакидања брига о присгојном обезбеђењу своје породице, крђјње је већ време. да се од стране свештенства, да сами свешгеници, као најближи другови но светом позиву своме, као најближа у Христу браћа — та докле ће већ то, на жалост, бити само шупља фраза — најозбиљније у своје време иораде на сабору преко својих 25 другова — народних посланика, да се већ једном краја учини оном заиста монструозном несаразмеру у наилати сеешшеничког сшалежа као и иошражи најзгоднији иут и начин за осигурање у уредном иримању илате свешшеничке. Изједначење плате даје се образложити не само једнакошћу квалификације — та бацимо само ноглед на дотацију комуналног учитељства, а не и на остале сретније у дотацији сталеже него и обављањем, да речемо строго,

црквених дужности, којих је и у најмањој парохпји исто толико као и у највећој и најодличнијој а с обзиром, на чисто парохијске дужности могла би се удесити диференција не веЛа од 100 — 300 П. према величини парохије, шго би са свим праведно и оправдано било. Тиме би се уједно стало на пут и недосшојном начину иобирања штоле о иогребу, свечарској водици, зацушницама итд., те када би се уз то, где годје могуће, укинуло ношење тасова те и шасови свештенички при исповести, мироносању и т. д, када би се избацила она готово сшидна трговина и лицитаци]а столова — да се помицањем у напред издаје без наплате' последњи сто свагда и то најстаријем по годинама, вмајући у виду релипгозно-морално владање дотичног, — те најпосле када би се у свему црквено оиштински ириноси и иарохијал чим вии/е смањили а где је могуИе и без расиореза иодмиривали — а тако сретних црквених општина има већ доста, а било би их и више, да су сви позвани у своје време озбиљно настојавали те бар у будуће да настоје свом вољом око тога како би политичне општине, где су још за нас повољне прилике, уступиле један