Srpski sion

С тр . 582.

„ОРПСКИ

СИОН 8 .

Б р . 36.

падати имате: беседи крутој, сувоиарној, али уједпо и беседи основаиој. Ово сам, госаодо моја, за нужно сматрао, пре него што се у саму ствар уиустим, претпоставити, једино зато, да се изближе познамо, да се боље разумемо, да један другог већ а рпоп не осудимо, и један на другог анатему не бацимо. Сад допустите ми, славна господо народни заступници, да се мало к самој ствари, о којој је реч, приближим и пре свега да запитам: На чему стојимо овде? т. ј. услед чега смо се ми овде скупили, конституирали ? Одговор је на питање лак : Ми смо се сабрали и конституирали овде искључиво на основу и услед превишње одлуке Његовог ц. кр. и Аностолског Беличанства, нашег иремилостивог Госиодара, од 2. (14.) јула т. г., која по толковању државног министра од 5. (17.) јун. и. г., као онога, који је једини, као што ми то одрећи не ћете, прави тумач највише царске воље, овако у главном гласи: Сабор имати ће у смислу пункта 63 изјаснителпог Решкрипта 1779. год. саставити се у месту Карловци дана 1. августа п. р. отиочети се норади избора митрополита. По учињеном избору и за тим следовавшем највишем потврђењу и о коначној инсталацији изабраног и потврђеног митронолита дјејствује одма Синод поради иопуњавања упражњених епископских столица. Исти Синод имати ће одма за тим у сајузу предузети и саветовања не само у стварима читаве православне у Аувстрији цркве тицајућима се, но и о предметима, који ће у претрес доћи на Сабор за тим што скорије следовати имајући. Ово последње чиниће Синод у сноразумљењу са неколицином из духовних и светских лица. Ето, то је прави смисао те највише царске одлуке. Ништа мање изјавише данас нека господа при свем том, да би по цркву и народ пробитачгшје, удесније и целисходније било, кад би се горњи, највишим местом опредељепи рад преврнуо и сабор расправни изборноме нретпоставио. Но Његово Високородије г. ц. кр. Комесар благоизволео је изјавити да то ни-

како допустити не може, и да но том пресеца сваку даљу дебату, која би ншла у наточ највишој одлуци. 8ш бЈапШзик гегит снситзЈлпШз пита се сад: прво ^шс! сопзПИ, т. ј. шта ће се сад при таком стању ствари радити ? Питање је ово, господо моја, на свом месту, митање к томе још и врло важно ; по при свем том ја се ипак у решавање тога упуштати нећу, но ћу оставити, те и замолиги, да га други, од мене и разумнији и способнији и вештији у корисг цркве и народа решити изволе. Но осим овога циос! сопзШх, остаје још једно питање, исто тако важно, које решпти ваља, а то је господо моја оно: дшс! јипз? т. ј. еда ли највиши тај Акт почива на правном каноничном базису или не? И ово је тим важније, у колико од решења његовог зависити има и само иовољно решење оиога фдМ сопзПИ. И дочим по томе ако овоме предходити има, то се узевши реч ирву и усуђујем сад смерно обратити на Ваше Високородије, и нрепокорно молити за милостиво дозволење, да би могао хваљени Акт тај. на мерило каноничког претресивања ставити. Вашем Високородију познато је врло добро, да је иама црквепа паша автономија дарованима привилегијама обезбеђепа и по томе ћете ми, надам се, лако и моћи таково подарити, и тим пре, што ја смерам уираво зато на основу те удељене нам автономије бацити се једино на земљиште канонично, те с тога пункта и задатак мој решити. Јест, господо моја, ја се стављам на земљиште то, јер кад је реч о црквенонародном сабору, и кад ће по томе на сабору таком бити речи и о цркви, црквеним дакле предметима, акопрем и мешовите природе, онда на основу автономије нрквене и држати морам, и ви порећи не можете, да је шо једино земљишше, на коме се иаЛи могу права и пајјача оружја, с којима се једино свшсолици нашдаји на цркву иравпо одбиши и иобиши могу. И сад долазим на сами тегНшп. Г. заступник др. Милетић доказиваоје и на дуго и на широко не само нужду и иотребу предходног држања сабора расправног, но и права па то; али докази