Srpski sion

НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРКВЕНО-ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКЕ ПРЛВОСЛАВНБ МИТРОПОЛИЈЕ КАРЛОВАЧКЕ.

СА БЛАГОСЛОВОМ СВЕТОГ СИНОДА. ВЈГАСНИК: ' Њ. Светост Српски Патријарх Георгије.

уредник: Протопрезвитер Јован ЈеремиЋ.

У Ср. ^рловцима у недељу 12. новембра 1900.

Учење ев. апоетола Павла и Јакова о оправдању. (по Бартману). — САВА ПЕТКОВИЋ (Наетавак.) II Св. амостол Јаков. „1<ишвх Бог8 и Господб 1нс8с8 Хр"|'ст8 () дех " — тако се назива сам одмах у почетку своје посланице, Већ из тога назива, вели Биспинг, 18 види се, да је писац те иосланице морао бити одличан човек у првој цркви. Оп беше, но Јевсевију,' 9 син Ј осифов из нрвога брака, за то се и пазива „братом Господњим" (Мат. 13, 55; Гал. 19.) По Вазнесењу Христовом оетао је у Јерусалиму и образовао са Петром и Јованом центар старе цркве, о чему имамо сведочанства у цркв. историка Јевсевија. 20 18 ЕгМ. <1. 81вћеп каЉ. ВпеСеп (1871.) 8. 4. 5. 19 Цркв. историја П. 1. стр. 61. 20 Ш(1. II. 1. 61., где, 8а доказ томе, цитује речи Кдиментове у VI. књ. „Постановљења": „Кад ее Спас увнео на небо пвабран је праведни Јаков једногдасно ва

Када је ан. Петар за тираније и гоњеља Ирода Агрипе I. побегао из тамнице и ошишао на друго месшо (Дел. ап. 12, 17), био је Јаков једина ноглавица цркве у Јерусалиму. Као такав био је он чувен и поштован далеко преко међа Палестине. Ради његове апостолске ревности назива га Навао сшуиом (Гал. 2, 9). На овога Јакова свакако се односи оно место у I. Кор. 15, 7., где се тврди, да се Христос јавио Јакову пре него свима другим апостолима. Пред аностолски сабор ступа он са апостолским аукторитетом и подноси познати свој предлог о одношају језичничких Хришћана према обредноме закону Мојсијеву (Дел. 15, 13.), који се једногласно усваја. Још се једном јавља у ап. историји, како, окружен старешинама (пресвитерима), прима посету ап. Павла, који није нронустио прилику а да се одмах, ио своме доласку у Јерусалим, не нрикаже еппскопа јерусалимског". Да је пак Јаков вапста по Вазнесењу постао епископом старе" цркве у Јерусалиму и 30 година био у том доетојанству, наводи ВЈ8р1п§ (Јв. стр. 6) доказе код знам пиеаца: Ј. ФлаФија, Егесипа и бл. Јеронима.