Srpski sion

В р . 48.

ОРПСКИ

СИОН. в

С тр . 775.

мртва (у&к ра). Јаков дакле схвата веру као животни принции и назива је мртвом само тамо, где се она не развија у дела. Ваља имати на уму, да он и таковом религијозном стању не ускраћује име то'стс;. Противници ишчекују од своје мртве вере ништа мање него спасење; 6 а с каквим правом, то је апостол показао на демонској вери. За јамачно нису његови противнипи ни помишљали на таково упоређење њихове вере са демонском. Много им је ближе било упоређење са више познатим и чувеним патријархом Аврамом, који је такође, по Св. Писму, задобио оправдање пред Богом кроз своју веру. Па шта се могло приговорити тако јасном примеру њихова славног родоначеоника? Шша? одговара Јаков — Аврам ошац наш не стравда ли се делима, кад тринесе Исака сина својега на жршвеник? (2, 21). Из ових се речи види, да се Аврам заиста оаравдао делима. 0 вери нема ни сномена. Али да Јаков овде ипак и веру претиоставља — о томе не може бити сумње. То се види из следећег стиха, где опет веру дозива у иамет. Он не би ни могао говорити о оправдању Аврамову кроз дела, а да под њима не разуме дела вере. Дела та, која Јаков истиче као принциа оправдања, јесу и у овом полемичком одсеку дела вере. Патријарх се дакле оправдао вером, али и делима, пошто је принео на жртвеник свога јединца. Вера његова била је жива, јер је оправдавала. Она је већ у своме почетку имала у себи будућа дела, као шго и посађено семе садржи у себи будуће дрво. Па као што из незнатнога семена цостане горостасно дрво, тако и из семеиа вере наједном се развије иројско дело вере. Према томе Јаков је и могао рећи: Видиш ли, да вера тмаже делима његовим, и кроз дела савршисе (етеАекоО-У]) вера. Вера дакле Аврамова није била мртва, она беше жива. Вера његова беше у тесној ^вези са делима његовим; она није била не јлоугј , није била оде4 Ова 8аблуда, по мишљењу Делингера, морала је владати у време апостодово и међу јуд. Хришћанима и, ношто је подрила морал, ап. је свом снагом и са горким еаркавмом побија. (СћпзЈ. и. Кпгсће 8. 211).

љена од дела, него је стојала с њима у најтешњој вези, сачињавала с њима потпуну целину. Но при свем том што је Јаков истакао органску свезу међу вером и делима, то ипак приписује делима неку извесну самосталност, кад вели: &% тму груооу уј лСотсд етеАбкб&У]. У чему се састоји то усавршавање вере кроз дела, апостол на овом месту није казао, али, кад проучимо целу посланицу, лако ћемо сами доћи до тога. Ни једно својство религијознога живота не истиче апост. толико, као теХесотујЈ. Као што мора бити закон, који је дан Хришћанима, ^ ојло ^ геХесод и његов рад еруоу т&Хему; као што сам Христос мора бити ауујр теХесод, тако и вера мора бити гасгид теХеса. Она ће пак бити теХеСа, ако има дела. Ако нема дела, не може бити савршена, ие може бити оно, што треба да буде, — она ће бити уехра. Код Јакова је дакле две врсте вере: жива и мртва. Друге разлике он не чини. Свака вера без дела, од демонске па до празне хришћанске вере, њему је гасшд ^ехра; свака делатна вера, од првобитне па до иројске Аврамове вере, њему је тоатц; теАвСа. У делима тек види он усавршавање вере. На тај начин можемо схватити одношај вере и дела у овоме стиху као органички. Пошто следеће реченице не садржавају никаква нова момента за решавање овога питања, то ћемо одмах прећи на последњи сгих овога иасуса: 26. Јаков пише: као шшо је шело без духа мршво, тако је и вера без дела мршва. Као што видимо, апостол повлачи паралелу између вере и тела, дела и духа. Он ставља обоје једно уз друго као амјла и тоеијла. Вера без дела је као мртво тело без живота, ако напро тив има дела, онда је жива. Дакле између вере и дела ностоји унутрашњи живи одношај, као и између тела и духа. Још нам остаје да рекнемо коју о оправдању ап. Јакова. Главни и основни назор Јаковљев о оправдању изражен је у овим речима: „Еосрт-ккх во породи насх слоко/их истинк1, ко еж{ кк1ти нд/их начатокх н-ккји создан'п/их еги> (1. 18). Ово место има за Јаковљево богословље исти значај као и Рим. 1, 16 за Павлово. Оно нам