Srpski sion

Бг. 1.

„СРПСКИ

СИОН."

Стр. 11.

Није се благослов и одговорност Св, Синода могла протевати ни на незваничан део овох^а листа : ради широког програма његовог, ради природе расправл>аних у њему предмета, а и ради карактера, што су га та расправљања на себи носила. Међу тим предметима бивало је и таквих, који не подлеже компетенцији Св. Синода. Карактер пак расправљања њиховог није био авторитативан и званично обвезан, него већином дискусије индивидуалног схватања и излагања. Или би, зар, коректно и основано било импутирати благослову Св. Синода чланак „Уочи расправног црквено-народног сабора," који је изашао одмах у трвом броју овога листа ? Или, зар, одговорним чинити Св. Синод за комунике у другом бро]у ? 8ар одговорним чинити Св. Синод и високог власника овога листа за чланак „Неморалан и несолидан посао", који је изашао 29. броју „Српског Сиона" одмах прве његове године, а којем равног и по стилу, по тону и по тенденцији нема ни за свих првих десет година овога листа. Зар, за „Размишљања на догледу новосаграђене зграде гимназијске у Карловцима", у 42. броју од истегодине? И т. д. и т. д. Не, никоме то онда није падало на ум. Но да, то је било 1891. године, пре сабора 1892., пре сабора 1897., у почетку владавине данашњега св. патријарха и данашњега Саборског Одбора, кад још ником није било тако тешко чекати Од тада па до данас много се што шта у нас изменило, у многима што шта жеља ускипело, те многима што шта и на ум падало, а с ума нестајало Нестало је и дистинкције у најједноставнијим стварима, па и у овој, на што се благослов Св, Синода и одговорност његова могла односити, те се је тај благослов, са неких страна, за све што је у овом листу излазило, увлачио у тенденциозну и, не мање и ре^е, у малициозну дискусију, и ако под видом неке чесности. Да би се та недистинкција сачувала од даљега грешења и својих злих последица, а из разлога горе наведениз, по спонтаној одлуци високога влас-

ништва овога листа не ће се више у пасловном његовом делу истицати речи: „Са благословом Св. Синода". Учињено је, дакле, што се давно учинити хтело. И ми ту формалну реформу на овоме листу бележимо са радошћу. * Уредници „Српскога Сиона" били су: Г. 1891 СаваПешровиЛ; г. 1892 до укључно 36. броја 1893: Сергијв Шакрак-ПиниЛ и Сава ПешровиЛ; од 37 броја 1893 до конца те године Сава Петрови^. Г. 1894 до укључно 14 броја 1895: Јован ЈеремиЛ и Сава ПетровиЈг,; а од 15 броја 1895 до конца 1900 године уредник је „Српског Сиона," као што је и данас Јован ЈеремиЛ. Од првога дана свога до данас остао је „Српски Сион" веран и доследан своме програму, вршио је своју дужност као што је држао да је најбоље и најпотребније. Разуме се, не угађајући и не кокетујући на све стране, него правце и једино према своме добро промереном становишту. Ко је и колико је радио, и како је ра^ено у првој десетогодишњици овога листа, казује највише и најверније сама његова садржина. Нити ћемо је хвалити, нити кудити. Онаква је, каква је. Да је богатија и боље би било. Али, она није могла бити боља од наших прилика. Какве су те прилике и каквих је у њима било нас, такав нам је могао и морао бити и „Српски Сион". Каквих је било проповедника, такве су биле и проповеди; колико и каквих богословских књижевника, толико и таквих је било и богословских радова. Каквих беше других раденика, таквих је било и других радова. Колико је било побуда за рад, толико је било и посленика. Да је било више и бољих, јавили би се макар осим „Српског Сиона". И кад са тога реалнога, једино објективног и праведног гледишта бацимо погледе на богословско-књижевни део „Српскога Сиона" у прошлој десетогодишњици, ми можемо мирне савести, а у пуној свести вршене дужности пружити руку и на њ, са речима: што је било — ту је; што имадосмо, дадосмо. Што је умело,