Srpski sion

С тр . 2. „СРПСКИ СИОН." Б р .1.

Тај царевић, то је човјек. Бог му је отац, а крштено писмо са печатом очевим, то је образ Божји и иодобије , које нам је дао Бог кад нас је створио, а дао у доказ да смо у роду с Њиме, да смо Њему подобни, да смо синови Божји. И човјек је био и дужан и обвезан, да чува у себи образ Божји и подобије, чист и неоштећен, и тако да остане подобан Богу, Оцу свом небесном. Али човјек у рају брзо заборави на Оца свога небеснога, увриједи љубав Његову, оштети образ Његов, и тако се разиђе с Богом и наиђе на биједе и невоље, на јад и муку, на болест и смрт. И при свему томе милост је Божја била већа од правде, и Бог се смиловао човјеку и послао на данашњи )з,ан најпослушнијега, најмилијега Сина Свога, Господа нашег Исуса Христа на земљу, са очинском милоштом својом, којом је грешни човјек и поново дошао до изгубл^ена са печатом крштена писмасвога, до образа Божја и подобија. И зато је дан Рождества Христова радостан и весео дан за сав род људски, а особито за чланове свете цркве Христове, у којој се, хвала Богу и Божићу, налази и правосл. српски народ наш, и то не међу пошљедњима ни у коме смислу. И та радост и весеље Божићње, обнавља ће се у нама и с нама с године у годину, докле год узчувамо у себи чист и неоштећен образ Божји и подобије, и докле год будемо слушали и владали се по поруци, коју нам је послао Бог преко рођенога на земљи на данашњи дан Сина Свог, а порука та гласи „Будите сапршени, као што је савршен и Отац паш небесни." Та порука Оца нашега небеснога, уједно нам каже и то: да ми можемо, и управо да морамо, да се усавршавамо све више и више, и уподобљавамо Богу духом, душом и срцем нашим, дакле каже, да је у скученом и смртном тијелу нашем клица бесмртности, светости и савршенства Божја, слично, као што је и у тијелу Христову, био савршен Бог, и савршен човјек у вријеме једно и исто. И да није у нама заиста дио Божија

духа и савршенства, зар би могао човјек, као обичан створ Божји да хвата по зраку муњу, и да ју води по жици у земл^у, гдје не чини штете никоме; или да гони хиљаде центи лахко и ггоуздано; или да се разговара слабим гласом својим на хиљаде хиљада корачаја скоро тако јасно и гласно, као да се разговара очи у очи с оним, с којим се разговара. Зар би могао човјек стварати то и много друго, можда још теже и веће, кад неби био Син Божји и нашљедник, као што нам јасно вели то и данашњи Апостол наш Божићњи. Да смо синови Божји и нашљедници, доказује нам и душа наша, јер на узбурканоме живота нашега мору, брзо би утонули, да нам душу нашу не држи усправну вјера у Бога, и некријепи надеокда у вјечни код Бога и с Богом живот, или да нечекамо овдје на земљи кано оно Аврам града, коме је сам Ббг, творац градитељ. А та душе наше вјера и надежда, то блажено чекање бол>ега од овога на землзИ града, зар није такође јасан доказ, да је и душа наша Божје душе дио, који зна за извор свој, и тежи к њему исто тако, као што и свака воде кап тежи к мору великоме, као извору и увиру своме. А тако нам је и срце наше доказом порекла нашега од Бога, јер неосјећа ли свако, па и најкруће срце љубави и оданости према Богу, као Оцу своме небесноме, а тај осјећај, зар није такође доказ порекла нашега с Неба и од Бога, као извора љубави из когаје произашла, и у који се враћа као у извор и увир свој, и лубав наша. И зато носећи на себи образ Божји и подобије, дужни смо сваким даном напредовати све то више у знању, и свима добродјетелима хришћанскима, дужни смо усавршавати примл>ене од Бога дарове духа, душе и срца нашега, и тако све више и више приближавати се Богу и бивати Му подобни, као Оцу нашем небесиом. А напротив несмијемо као онај у св. Еванђелију слуга, зли и лијени, закопати