Srpski sion

Бр. 3.

„СРПСКИ

сион.«

Стр. 43

право пречишћено знаље о предметима и феноменима разних области — историју природну, као што су минералогија, ботаника, зоологија, историју човека и друштва све верно описано за потребу свакидашњег живота. Затим долази даљи посао, тумачење дата и факта да се види не само да иде и шта иде једно за другим и једно са другим, него и зашто иде, да мора да иде, следује, ваља покасти не просте коегзитенције и сукцесије, него секвенције, узроке и последице, једном речи преставити законе појава. Ово је сад наука, као што су кемија, физиологија, психологија, социологија, у којима се објашњавају промене и догађаји прошли, садашњи и будући у телима мртвим и живим, у душама човека и народа, мисли и осећаји наши, из којих потичу дела и рад нам. Ограничавајући се на историју сопствено звану, знање и науку о животу друштва људског, које није него скуи нојединаца, запитајмо се, што је највише, ко .је покушао да предскаже у њој што конкретно, какав замашнији појав, рецимо ностанак и развитак једног веровања, н. кр. Хришћанства и ако, ко је погодио? Ено од старих Тацит, навећи дар исторички, па како се преварио! назвао га је јадном заблудом и сујевером (ехШаћШз зирег81Шо) која се помолила међу Јудејцима-, а од новијих Џибон се надао да је минуло доба освајачко и то баш пред што ће Наиолеон оборити Еврону, које је могао доживити, као што је могао доживити Бекл страшне ратове у Новом и Старом Овету прем да је веровао да им је прошло време. — Што се тиче тумачења, религије се и не узимају као установе људске него божје, натприродне не природне И шта још више кажу: из утврђених чињеница можете о историји склапати какве волите теорије, као што су се и измењивале свакојаке: да се о нама и стара и не стара Провиђење, да има и да нема напретка и слично. Најносле за оно што се чини најпростије у историји, за чињенице. Њих ваља, прво, открити, по томе критички утврдити им истинитост, па класификовати које је тим теже што нема две истоветне ни да се понављају као таке према онима других области, нити се могу у историји правити опити стварајући прилике за произвођење факата као у физици. А ослонити се на казивање из друге, треће руке — шта? из прве, од сувременика сваког

није саветно без критике примати их кад таки таленти као споменути, Тацит и Тукидид, филозофи, и баш за то што су филозофи, нису увек поуздани за оне чињенице које су лично искусили, јер истине догађаја пролазећи кроз призму духа људског готово морају да се измене јер се и чиста светлост сунчана у стакленој призми раствара у своје боје. А кад се на Тукидиде не можемо ослонити сасвим, ко је онда поуздан? — с правом пита други, сувремени, ИСТОриК. (Свршићо се)

0 јединетву рода људеког. (Наставак) Па и међу најдивљијим народима новога света сачувало се неколико предања о пореклу човека и потопу. Тако на острву Јави на једном старом каменом споменику има слика човека и жене крај плодна дрвета око ког се омотала змија, — то је јасна илустрација библијског казивања о првом греху. У Перуанаца први човек називао се Алпа-Камаска т. ј. одушевљена земља. Мандани (народ у Северној Америци) причају, да је велики дух од глине начинио две фигуре осушио их и дао им дух из својих уста. Прва фагура доби име „првога човека", а друга име његова „сапутница". Слично је предање на острву Таиту и Борнеу — по коме је први човек начињен од црвене земље. У Америци, нарочито у Мексику, постоји јасно предање о потопу врлослично библијском казивању. По том предању спасао се од потопа у некој лађи само неки Еокс са својом женом. Слично причају и Ирокези. То су ето у најкраћем прегледу предања разних народа о пореклу човека и потопу. И већ на основу тога поново се уверисмо да сви људи потичу из једног корена, јер само се тако даде протумачити откуда да скоро сви народи на све четири стране света имају у својим предањима јасне знаке библијског причања, и ако до душе код њих често у врло изменутом и унакаженом облику. Та грубост и често детињаштво у пре-