Srpski sion

С тр . 126.

.СРИСКИ СМОВ в .

Вр 8.

Цар земље, сјшчно Навуходоносору, претворио се у животињу и живи тиме, што пасе траву. Жеља добити „нарче хлеба" поетала је свеопћа страет. Економски процес све се већма развија, али и пролетаријат се множи, а глад увеличава. Ко је богат, које иаметан и силан, тај руши своје старе житнице и гради нове, те сабира у њих блага за многе године: једи, пиј и весели се док у теби душа живи ! Но ове невероватно велике житнице сабрале су у себи храну за хиљаде хиљада људи, који гладни, и не толико гладни колико жељни, јуре да уграбе иарченце хлеба, које спада са стола господара свога. И гле по свој земљи стоје иуне житнице хлеба, али се са свију страна чује страшни и горки нлач: хлеба. хлеба. Са неба пада мана: све се то жељно граби, једу, отимају се и туку, но сити ипак ропћу тражећ' меса Египатског. Небо им шаље и ирепелица, они поново једу, болују, муче се и умиру, пунећи земљу заразом и смрадом. Њих води Мојсије и Арон, но они иремда и заблудели умиру и неверују вођама својим. Вође им показују нут кроз пустињу, који води у обећану земљу где тече мед и млеко, али они малодушни требају сад баш хлеба, меса и слатке воде. На самом Св. Синају, где им се дају завсти живота, оии у лудости својој моле се златном телету. Плачу сити и пијани и плач њихов доиире до подножја Св. Горе; разбијају таблице закона. Кад им се већ даје сагледати чудновати грозд спремљеног за њих винограда, они и ту губе стрнљењо, и старају се да што ире самовољом приграбе то благо, али поражени и израњени змијама оставља^у уморене кости у безводној и гладној пустињи. И тако иеприродна тежња да се иренапуни стомак наш квари сав живот, доводи дс болести (личност) и до пролетаријата (овде у социјално економском ногледу) т. ј. води резултату противном сврси. Храна сама но себи, а такођер и у свези са иолним Функцијама, није нешто евеједно у моралном одношају, као што то на први поглед изгледа. И мада се по изгледу тиче у првом реду тела, то инак у узајамним одношајима са духом у самој човечјој личности, у самом животу има врло близак одношај са духовно моралним стањем личности, а из тога са сиаеењем. И за то Св. Црква, која нас баш и приводи спаеењу и која је установила пост, бодрим оком чува га и штити. Поет је ире свега уздржавање од јела (но

множини, каквоћи и времену) и као такав користан је за наше здравље. Медицина зна колике болести настају услед многог јела; зна ее, да пренаиуњен желудац не вари нормално и узрок је болестима. Кад лекар хоће да установи дијагнозу, он ире свега испитује желудац и равнајући се ио њему означава болест. Приступајући пак лечењу, стара се да желудац ишчисти и сваког скоро болесника подвргава строгој дијети, под којом ире свега и више свега ра зумева режим хране. Здрав човек, напослетку, боље подноси сваку храну, али то не значи, да му неће кад тад и шкодити. Рразрушавајући утецај је неприметан, капља за канљом, организам слаби и ево ти готова растројства. Здравље је хармоннја свију органа и Функција, али се може развијати и на штету једно другом. Зато се ми јако варамо у ногледу како утеће јело и пиће на наше здравље. Изгледа да алкохол даје снагу телу, но то бива само до извесних граница, иза којих настаје одмах реакција. Исто тако делују и дражећа јела и пића, као: чај, каФа, чоколада и др. Дебљина је болест, и ако се често узима за здравље. Човек пунокрвап често страда, инклинира капи. Још чешће држимо ми мускулозне л>уде за здраве, но често и они претераним вежбама скраћују себи живот, услед осетлшвости срчаних мишића. Наука јс безусловно на страни уздржавања и умерености. Даље, неуздржавање и неумереност ујјјелуи иићу јесте такођер услов за разврат, а постје услов чистоће, као што црква и гледа на њега, називајући га „извором цсломудрија, укротитељем тела, одбацивањем страсти и сладости". Тако на њега гледају сви велики ностници и дјевственици, сведочанства којих би овде на стотине могли нривести. Но за обичног човека, који греши и у браку и без брака, на делу или помисли, убедљивије је доводити од противног: јер сваки грех настаје носле доста иепијсних боца и доброга ручка. На послетку иост је, по иауци Св. Цркве, иобеда духа над телом, његовим интересима и нонудама, и васнитање у себи свију врлина, ночевши од покајања иа све до љубави ирема Богу и ближњима. То се види из свега, што рекосмо до сад. Тело се бори против духа у том смислу, што хоће да његове и потребе и задовољства буду центрум и сврха живота. Ми смо видели, да у резултату тог егојиетичког (задовољење) и животињског (телесност) иравца