Srpski sion

Стр. 278.

„СРПСКИ СИОН. и

нр. 18.

одбор био принуђен, да сачини предрачунске основе како за 1898., тако и за 1899., јер у год. 1898. не бејаше саб. састанка. Ове предрачунске основе су служиле и служе како всл. саб. одбору, тако и књиговодству и благајници с. н. ц. фондова и заклада као равнало при подмиривању трошкова на потребе црквених и просветних цели свих срп. нар. цркв. фондова и заклада у тим годинама. Исто тако је установио и предрачуне манастирске за 1898. и за 1899. и упутио управе манастирске, да се управљају по тим предрачунским основама. Ну та прплика, као што је то истакнуто било већ и у извештају о раду всл. саб. одбора, поднесеном слав. нар. цркв. сабору у год. 1897., служила је и даљо 1 разлогом преузв. г. кр. уг. министру председнику, да захтева, да му се поднесу фондовски и закладни и манастирски предрачуни за 1897, 1898 и 1899, на што је всл. саборски одбор у почетку негативно одговориз држећи се становишта заузетога у одлуци под бр. С. 0. 738(139. ех 1894. и позпвајући се на тачку 9. §-а 19. саборскога устројства од 14. маја 1875.; ну када је преузв. исти отписом од 8. августа 1898. бр. 1 1.486 (М. П. II. одговорио, да не узима на знање овд. негативну одлуку, него да, придржавајући се разлога, изређаних у вис. отпису бр. 2333 М. П. ех 1894.,којије наведен у гореспоменутом сл. нар. цркв. сабору поднеееном извештају од 1897., позива саб. одбор, да му поднесе предрачуне од 1897. и 1898. одмах, а у будуће да му без свакога приговора и под теретом енентуалних последица подноси предрачуне — одлучио је всл. саб. одбор под 21. септ. (3. окт.) 1898. бр. С. О. 5770(1482.: „Што се тиче поднашаша прорачуна нар. цркв фондова, заклада, завода и мзнастира, то саборски одбор и сада држи своје становиште — исказано у одлукама од 12. (24.) децембра 1894. бр. С. 0. 3742(1361.; од 23. окт. (4 нов.) 1896. бр. С. 0. 4555(1329.; а нарочито и у одлукама бр. С. 0. 2317(8 ех 1898. и С 0. 2392(9 ех 1898. — за законито, које потпуно одговора слову и духу одређења тачке 9 , §-а 19. прев. кр. наредбе од 14 маја 1875; ну обзиром на неоспорно и неоспориво право, које припада Шеговој Преузвишености г. министру-председнику ради вршења врховнога државнога надзора, услед овтга поновичнога позива, једнако овд. одлуци бр. С. 0. 4555(1329. ех 1896. одлучити, да се преузв. истом поднесу прорачуни за године 1897. и 1898. у препису на увид. и У смислу одлуке бр. С. 0. 8692 2538. ех 1898. поднесени су исто тако и прорачуни за 1899. год. Преузв. исти г. министар-иредседник позвао је високом дописом од 13. марта 1898. бр. 3299ЈМ. П., да му се поднесу закључни рачуни срп. нар. цркв. фондова и заклада за 1897. Одлуком својом од 9. (21.) марта 1898. бр. С О. 2316(7 одговорио је всл. саб. одбор, да се високом захтеву не може удовољити са разлога, што поднашање закључних рачуна ради вршења државног надзора у смислу §-19. тачке 10., прев. кр наредбе од 14 маја 1875. спада у делокруг сл срп. прав. нар. цркв. сабора, којем ће овај саборски одбор и закључне фондовске и закладне рачуне од 1897. године у смислу §. 22. тачке ж) горехпаљене уредбе на финалисање поднети. Ну када се преузв. исти тим одговором није задовољио, него напред наведеним вис. отписом бр. 11486.(М. Г1. II. ех 1898. позвао всл. саб. одбор, да му закључне рачуне за год 1897. без одлагања поднесе и за своју дужност сматра, да му у будуће такове одмах по саставу подноси изјављујући на крају, да би за ту прилику, да се и опет не одговори његову налогу који је учињен чисто у тај смер, да може вршити прев. наредбом од 14. маја, 1875. министру-председнику поверено надзорно право и узети на себе