Srpski sion

С тр . 670

сион.*

Б р . 40.

који вјерује у св. Писмо, мора се тим фактом задовољити. Да нам то буде разумљивије треба само помислити на давање заповиједи Мојсеју иа брду Синају (И сходђ XX.); на глас Божји при кргатељу Христову (Мат. III. 17); на глас при преображењу на гори Тавору (Лука IX. 35.); а тако исто и на глас, који се чуо неколико дана прије него што Христа ухватише (Јов. XII. 28.) Разумијевање дакле ријечи Божје од стране наших прародитеља претпоставља и знање говора, којим су се они међу собом служили. А да су Адам и Ева знали говорити и. да су се тим знањем служили, то се види из оних изговарања пред Богом, којима су мислили свој преступ оправдати. Па и после изгпања из раја видимо ми да се прамати нашег рода служи говором, и то при поро^ају, кад је рекла: сгАжар. чмок-кка (Б бгг . IV. 1.) (Свртиће се.) сошрШг1 ипс1 (1еп егз^еп Меиасћеп ше ет Таи1)81итгаеп1ећгег ип1етсћ1е1 ћаћеп та^, аиГ 1Г|?еш1 \уе1сће Ве4а11.ч е1п/,и§ећеп тегзиећеп Нисац дакде ових речи хоће да натури антропоморфивам богословима, који уаимају божанско поријекло говору; он иде за тим да побије могућност непосредног откривења говора, што наравно није основано, јер гата бичовјеку користила граматика и рјечник кад он сам не би знао говориги. Даље, 8ар Господ није могао дати да човјек нотпуно разумије оне ријечи, које му је Он говорио. — Господ је дао човјеку на особит начин внаље, да он своје мисли и осјећаје спаја са гласовима, којима се ивражавао. — Што се пак тиче тога, да богослови, који узимају да Бог говори, падају у антроиоморфизам ср. Макарија дог. богосл. I. стр. 76. 77.

Мњења Патријарха Германа Анђелића, што их је изнео и предложио Св. Синоду г. 1882. о уредбама донесеним на народно-црквеном сабору 1879. г. и синодска решења о њима. (Наставак и свршетак.) Синод овај држи, да се неће преварити, ако рече, да од преднаведене количине земаља једва ће бити 7—8 јутара ораће и косаће земље, и која страном у равницама, а страном у ггланинама, по брегови лежи, и која је стога и много слабија. Остале земље јесу: шуме, воћњаци, виногради. Од шума је приход слаб, јер је сеча скупа, а јога скупљи извоз дрва због хрђавих, за марву и људе по томе често

и опасних путева. Воћљаци роде једанпут од 4—5 година, да^ле ириход и от_уд слаб. Много бољи приход због велике наднице није ни од винограда, који истина леже на манастирском земљишту, али којих се 9/10 део налази у рукама бивших манастирских и подданика еуседних властелина ил' сусједне границе војне. — Остале земље састављају стране, гудуре, шипрази, иутеви, ритине и т. подобне неиродуктивне, ал по већој части ипак данку нодлежеће земље. Други разноврснн нзвори прихода, које у обште, ал не ноименце представка наводи, бити ће по свој прилици: регалија, воденице, камен кречни, и овде онде но с натегом великом давајеми десетак вински Но од свих тих извора гди их у овом ил оном манастиру има, да не утиче прихода много, даје се лако поњати при околности, гди се зна, да ти извори нису од великог обсега. Сад, кад се тако, на праву линију сведено стање тих земаља и поменутих оних разноврстних извора манастирских, у зрело расуђење узме, и даље се ирихвате у обзир околности: да земље ораће и косаће, да шуме, воћњаци и виногради, не дају плода без рада, дакле не без радених снага, те да по томе се не издржавају само до около 100 калу!;ера на добрима манаетирским, да су наднице због оскудице у посленицима ио све велике; па при свем том, да се на време свагда и добити не могу посленици, и то свакојако не може бити у прилог економији ићи; да су нијаце далеке и не јаке, да су к томе довози и извози због путева злочестих веома тешки и скупи; да су терети и државни и опћински посве велики, да издржавање огромних зграда и цркви манастирских много кошта, кад се велим, све то и том подобно, не узимајући овде у обзир и неродне године и друге по економију убитачне случајеве, на мерило постави, односно, кад се сви ти трошкови, односно губитци у рачун узму са приходима, који могу утећи из преднаведених извора, онда свакојако одиасти мора оно чуђење у представци, да манастири не показују сувишка од чиста прихода преко године, у готову наравно, ал' свакојако у марви, пићу и другим натуралним производима, гато им служи као капитал за радњу и сваку наићи могућу оскудицу у идућој годипи.