Srpski sion

0*Р. 684.

»СРЕСКМ СЕОН 8 .

В р . 41.

такав одговор нотчињенога претиостављеноме годити ? Но те општине иду још и даље, када користећи се непознавањем њихових привилегија, које они у највећој тајиости држе — и у таким предметима одричу послушност својим духовним властима, када не би требале и смеле то чинити. Ради илустровања тих одношаја епарх. власти спрам тих ошитина доста је само указати на ону борбу, коју је будимска конзисторија, не давно имала са пештанском грчком општииом после смрти архимандрита Гогоса, када је његово место ааконито и нравилно нопунити хтела; и на немилу ствар садашњега грчког нароха Дра Германа Тројаноса, као и на поступак брашовске грчке општине ради потврде новоизабраног јој пароха, Потписани на молбу брашовске грчке цркв. општине, а услед расположења епископа — дијецезана, као привремени администратор грчке парохије брашовеке, док јој новоизабрани иарох из св. Горе не дође — био сам у том сретном иоложају, да сам за време боравка мога у Брашову од 8. (21.) јула до 11. (24.) авгусга 1900. г. могао завирити у архиву ове оиштине те проучити њезине нривилегије и све податке, који се на њену историју од постанка све до 1891. год., када је у смислу превишњег решења од 8. септ. и. г. под јурисдикцију правосл. срнске енархије будимске иостала, — односе. Намера ми је овим прибележити историју ове цркв. општине и у оквиру том повластице њезине, којима ће но свој прилици и иовластице пештанске грчке цркв. општине сличне бити — и ако не свестрано и у потпуно.ј опширности, оно барем у оном обиму, у коме ми је то могуће. Приметити морам, да Грци стечена своја права чувају као зеницу ока свога; страноме, на ни свештенику своме, не даду ни близу, да завири у опшгинске нослове и у њихове ствари, јер се боје евентуалне нове борбе око чувања иметка свога, какву су имали све до 1887. г. са Румунима, која се истина у корист Грка окончала, али инак је општину преко 20.000 Фор. стала, те се држе оне српске пословице: кога једанпут змија уједе, тај се боји и гуштера, иа

презају и од нас Срба, који се радујемо, када само нас нико не дира, а не да тражимо тамо, где никаква права ни основа немамо. Даље онисаћу лени и богати храм и школу тамошњу, у главним потезима општински иметак и онределење ње1ово и све оно, што сам тамо занимљивог, кориспог видео и искусио. * * * Грци се спомин.у у Брашову као трговци још у оно доба, када су у Ердељу национални кнезови владали. Грци су водили т. зв. источну (Бетап1е) трговину. Радо су нримали у опште у Ердељу Грке трговце и нису им брапили, да се по варошима и градовима настане. Ердељско законодавство већ 1591. год. спомиње Грке трговце, који су тамо из Македопије дошли. Кнез Гаврило Бетлен дао им је 1627. г. прву повластицу, да могу слободно трговати. Прву знатнију иривилегију добили су од Георгија Ракоци I., да могу образовати дружину, и истој измећу себе поглаваре бирати, који ће насељеним Грцима и у сноровима ових са страним Грцима судити. Тако с-у ностале „грчке компаније", од којих је једна и у Брашову била и све до гточетка 6. деценија XIX. сголећа постојала. Доцније је скоро сваки књаз дао Грцима нове привилегије па и краљеви из хабсбуршке династије, који су у Еодељу владалн. Леополд I. (1701)., Карзо Ш. (1718), Марија Терезија (1778) или су нове повластице дали Грцима или су иак старе потврдили. Те „грчким комиаиијама" дате иовластице у главноме састајале сеу томе, да могу слободно трговати сваковрсним источним и домаћим производима, да могу слободно бирати председника и судије компаније и страним Грцима судити; и напослетку, да могу богослужење у богомољи, која може и у граду бити ; на грчком језику држати са својим грчким свештеником, кога могу уз дозволу књаза између братства светогорских манастира (А1ћоа) слободно изабрати и довести. Чланом комнаније могао је бити само Грк, који је у смислу 7. тачке повластице Марије Терезије од 13. новембра 1777.