Srpski sion

Бр. 46.

на решавање тога иитања њиховим носредовањем с иоштовањем примамо, да се Њ. Св. Вас. Патријарху г. Јоакиму Ш, Њ. Бл. александриском Патријарху г. Фотију и Њ. Бл. јерусалимском Патријарху г. Дамјану преда на изборно решење наше архијеписконско иитање, без икакве штете по аутоке®алност наше кипарске цркве и да се ни на који начин не заборави при избору новог архијепископа нраво клира и народа, сагласно обичајима и реду у аутокеФалној кипарској Цркви. „Сматрамо за своју дужност да изјавимо, да овај овакав пристанак услед ових изванредних околности не треба да се сматра као преседан, који би могао да се употреби на штету свештених привилегија аутокеч>алне кипарске цркве". Као што „Цариградски Гласник" јавља даље у овом предмету: „Пред прошле недељебила је седница Св. Синода под председништвом Цариградског патријарха. Предмет саветовања је био избор кипарског митроиолита. Јерусалимски патријарх присуствовао је тој седници. По одлуци Синода александриски патријарх позван је да наименује свога заступника за решење поменутог иитања". Читуља. •ј- Протојереј Тома Алагић администратор парохије у Вуоићу. Преминуо је дана 2. (15) новембра о. г. у Висућу. Рукоположен је био по свршеној трећој години Богословије (четврту је накнадно положио) г. 1880. Г. 1882. био је канцелиста ири Задарској Конзисторији. За тим је носгао професор на Рељевској Богословији, а кадје г. 1893. ректор те Богословије протојереј Петар Петрановпћ био умировљен, поверена је била управа ректоратом њему, но г. 1894. морао је напустити Рељевску Богословију и 1895. видимо га на адмииистрацији парохије у Мазину. Покојник је био спреман, начитан и примераи свештеник. Јављао се својим радњама и у „Срп. Сиону". У извештају српске правоелавне Богословије у Рељеву за г. 1891/.2 штампао је расправу своју: „0 разлозима који раскидају брачну везу и о судском поступку у парници за раскид брака". Ова је расправа прештампана 1892. г. и у засебном издању. Заједничко министарство у Бечу одобрило је 1889. године, да се за потребе источно-православних цркава у Восни иХерцеговини штампају црквене књиге о трошкуБосанско-Херцеговачке владе, под општимнадзором тадањег митрополита благоупокојеног Георгија Николајевића. У ту сврху је исти митрополит, на захтев владпн, саставио уреднички одбор од четири лица, којем је одбору спадало у задатак „да од св. Јеванђеља и Апостола спреми рукопис за штампа-

рију и да у споразуму са управитељем штампарије (у Сарајеву) Иваном В. Поповићем предузима и извршује нужне коректуре и ревизије" итд. Чланом тога одбора именован је био и пок. протојереј Тома Алагић, као ирофесор Рељевске Богословије. 0 томр прештампавањЈ црквених књига у Сарајеву написао је покојник чланак у 17. 18. и 19. броју „Срп. Сиона" у г. 1891. Нека је упокојеноме протојереју Томи Алагићу лака земља и к-кчндА пал»АТк ! | Јереј Аксентије Грубач парох Нлавшиначки. Преминуо је дана 10. (23.) новембра 1901. Рођен је 1842. г. у Нарти. Свршио је учитељску школу у Веловару, а богословију у Пакрацу од 1863 — 1867. г. Рукоположен је 19 новембра 1868. за ђакона, а в. фебруара 1870. за презвптера. Као ђакон служио је у Волфану, као канелан од 1870 до 1883 у Плавшинцима> а од тада као парох у истом мјесту. Покојиик опојан је и сарањен у чедељу 11. (24.) новембра о. г. Нека му је лака земља и вечан спомен међу нама! Нове књиге. Српска православна мушд-а^учитељска школа у Пакрацу. Извештај за шкокску годину 1900-1901. Приредио Никола Шумоња управитељ. Штампа Српске Манастирске Штампарије у Карловцима. 19001. — Стр. 64. У школском летопису овог извештаја, после саопштења да је 4. (17.) маја о. г. прегледао ову учитељску школу оделни предстојник кр. зем. владе пресветли г. Армин Павић, вели се, да је овај: „При поласку изволео изјавити управптељу завода и наставничком збору, да је целокупан утисак, што га је добио о спољашњем и унутрашњем уређењу ове школе врло повољан, да га нарочито задовољава лепо владање приправника и да жели што скорији споразум између српских автономних и земаљских школских власти у ствари равноправности ове учитељске школе с учитељскш школама земаљским". По нодатцима, које извештај даје о интернату учитељске школе, старешинства тога интерната су 1.) Епархијски Школски Одбор и 2.) старатељство интерната. Председник старатељству је прото Атанасије Зорчић, чланови су: Атан. Марковић трг. ; Ђорђе Јагнић трг., Свет. Грубић кр. кот. нредстојник, др. Пет. Јовановић кр. кот. лечник, Никола Шумоња управитељ, Јов. Константиновић катихета. Надзорник у интернату је: Никола Шумоња управитељ. Концем школске године било је интернисга бесплатио 58, уз месечио плаћање од 6 Кр. 2., од 3 Кр. 2., од 2 Кр. 4.; свега 66. К томе кад се урачунају још 3 екстерниста, било је свега приправника 69. У нптернату су иитомци имали стан, осветлење. огрев и послугу, а за храну су се морали старати сами. За издржавање интерната одобрена је била и за прошлу школску годину из пнарх. препарандијоког фонда свота од 700 Кр. —