Srpski sion

С тр . 784.

СРПСКИ СЖОЕ\

Б р . 47.

мисао и жеља, да нам се појавн мати Божја. Кад је јеванђеоски богаташ мучећи се у паклу угледао из далека убогога Лазара у н&ручју Аврамовом, и замолио Аврама, да пошље 1азара кући оца његова, јер има код куће још нет браће, иа нека им Лазар посведочи, како је у паклу, да не би и они — као што је и он — дошли на место мучења — Аврам му одговори „имају они Мојсија и пророке, па нека их слушају"; а кад је богаташ рекао, да не ће послушати Мојсија и пророке, него ако им ко из мртвих оде, покајаће се, на што опет Аврам одговори: „ако не слушају у Мојсија ни пророка, баш да ко и нз мртвих устане не ће веровати. (Лука, 16, 23. 31.) Тако и ми, љубазни моји, кад би умолили Госнода нашега Исуса Христа, да нам пошље пресвету мајку своју, да нам каже и иосведочи, како је тамо на небу, н шга нам чинити ваља, па да не дођемо на место мучења — он би нам одговорио: имате јеванђелисте и апостоле, па слушајте их; а кад би му ми рекли: не Господе, не можемо да верујемо јеванђелистама и апостолима, али ако нам пошљеш мајку своју, њој ћемо веровати, онда ћемо се покајати, на што би нам Христос одговорити морао: кад јеванђелима не верујете, кад на реч. апостолску не ћете да се покајете, баш да вам и милу мајку своју пошљем, не ћете веровати, не ћете се покајати. Па тако и јесге. Ако смо ради сиасти се; ако смо ради избећи „место мучења": а ми иослушајмо Госиода нашега, Исуса Христа, који вели „изиђе време и приближи се царство Божје: иокајте се и веруј ге јеванђеље." (Мар. 1., 15.) На послетку,- потсећајући вас и оиет на нророштво Христово, да ће доћи време, када ће се рећи: „ево овдје је Христос; или ено ондје је мати Божја, на вам велим : „не верујте. Јер ће изићи лажни Христоси и лажни иророци (а и лажне мајке Бож;е) и показаће знаке и чудеса, да би преварили, ако буде могуће, и изабране. Али ви се чувајте: ето вам се казах на иријед." — Амин. Тараш, 31. маја 1897. Југ Станики^. Хришћанска наука о блаженетвима Превео с иемачког: Милан Поповић Чудновато је, благ. Хришћ., што су људски појмови о оном, што блаженству припада, и

појмови о средствима. како се до тог дође, тако различити и иротивусловниЈ да се они ипак у ничем другом не слажу, ве 1 ! у жељи, у најискренијој, свагда дјелотворној жељи, да сретни буду, и да вазда сретнијим бивају. Сви хрле и теже за једним и истим циљем, за блаженством; сви држе, да ходе но правом иуту, који тамо води; држе, да хај циљ из далека види; држе, да су му близу: па инак су њихови путови тако далеко једни од других, и често су баш тако једни другим иротивни, као што је увијек противно вече дану, тама свјетлости. Зар може друкчије бити, забасали, уморни нутници на нуту живота, зар може друкчије бити него да већина вас свој циљ нромаши, и кад мисли да ће га иостићи, на свој страх онази, да је даље него икад од њега удаљен? — Али, зашто се усуђујете без вође у нустињу, гдје је само један, нрави,сигуран нут, а хиљаду страннутица? — или, зашто изабирасте вође, који су сами невјешти правом путу, или се даду сваким варљивим иримамљивим гласом, сваким блијештећим, блудећим огљем, који нас опсењује, завести? Зашто идете рађе тамо, гдје вас тјера вика чулних радости, бурии прохтјеви дивљих, жестоких страсти, иоток обичаја и навика, које владају и тирански примјер мноштво, а не тамо, гдје вам свјетли свјетлост разума, гдје видите пред собом стопе иоштовања достојнпх људи, гдје вас ирати мирно размишљање, поуздана извјесност и тихо очекивање жељеног успјеха? Зашто се не користите напутцима, осокољивањима, примјером вође предходника, кога вам је Бог баш за то с иеба послао, да вас изведе из овог лавиринта, да вас научи, да се клоните сваког кривог пута и да по најравнијој, најсигурнијој стази к циљу тежите, и да вам при том буде ваша свјетлост у тами, ваша заштита у онаеностима, ваша налица и штан у пренрјекама и тешкоћама, ваш примјер у сумњивим случајевима? Заштоне слиједите Господу Исусу, који је баш на том нуту, но којем вам он вели, да и ви идете, заиста до највише величанствености доспио, и који ће све оне, који му вољно и стално подражавају, к себи узети, и учинити учесницима свога величанства. 0 нек вас он поучи, шта је срећа, и како долазимо до посједа и уживања праве сталне среће. Он је достојан вашег цијелог повјерења; једини неварљиви учитељ истине; пастир, који свој живот даје за своје овце; вођа, регент, који се за оне,