Srpski sion

^ски«,

Год. XI

Број 48

НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРКВЕНО-ПРОСВЕТНЕ И АВТОНПМНЕ ПОТРЕБЕ СРПОКЕ ПРАВОСПЛБНЕ ШИТРОПОЛИЈЕ ЖАРЛОБАЧЖЕ

ВЛАСНИК Њ. Светост Српски Патријарх Георгије

УРЕДНИК Протопрезвитер Јован Јеремић

7 Ср. Карловцима у недељу 2. децембра 1901

Истина о грофу Лаву Толстоју С руског превео Ст. Р, (Свршетак.) Прави, истинити Толстој као да вјерује у Бога, попут свију хришћана. „По мом мишљељу (вели он у септембарском писму 1900 год) премало се каже, да је Бог љубав, Бог је ријеч, разум. Ми познамо Бога љубављу и разумом; али идеја Божанства не само да није идентична с тим појмовима, већ се они толико разликују од идеје о Богу, као што се разликује иојам ока и вида одпојма свјетлости." Но други Толстој, у основној схеми свог учења, која је очарала његове усхићене пошљедоватеље, управо признаје Бога истовјетним са појмовима Логоса или Разума; а Бога као биће, сматра лажју, коју су пронашли паразиги религије. „Почетак свију ствари био је Разум (Логос), и Разум је био раван Богу и заступао је Бога, и Разум (Логос) је био Бог." То је лажни превод текста Јов. I. 1., који је створио Толстој (ср. Толстојево — подударање јеванђеља, руско издање т. I. стр. 19 и 23.) — „Свјетлост се ја-

вила, преводи Толстој — засебном роду (7]Х9-5 та 1о1а : Јов. I, 11.) и засебни ју род није примио. А оваки је буквални превод с грчког: „дође к својима, и своји га не примише." Но Толстој, који је почео учити грчки језик у четрдесетој години свог живота, не признаје родове у граматици. „Та 1'бс.ос вели он, значи њешто одијељепо, индивидуално, очевидно противположно свијету у оиће. Свјетлост је била у свем свијету, и у засебпом роду, и зато к ријечи 1'бсод — одијељени, засебни, додајем ријеч „род, народ." Изгледало би, да је спајање имепице мушког рода са нридјевом средњег рода операција сасвим непозпата граматици наших школа и универзитета. Овдје није само једна игра граматичких Фантазија — овдје је сам коријен толстојства. Прави Толстој, добродушни господар Јасне Пољапе, зна, да смо ми сви несавршена бића, већим дијелом, слично њему, добродушни људи, који, којекако умијући, раде на задаћама социјалиог живота под заштитом Бишег Промисла, од ког се надамо наиошљетку награди у бољем свијету.