Srpski sion

„СПРСКИСИОН."

Кр. 51

написано дело високопреосвештеног писца: „ Православна Далмација и . Гласу целе Епархије Далматинске радо нридружујемо и своје: Слава високопреосвештеном епнскопу Никодиму!

ЛИСТАК. Белешке из црквено-школског и просветног живота. У Митрополији Карловачкој. (Спаменик Краља Милана,) који је по превишњој наредби нашега Владара израђен у обртној школи у Загребу, стигао је 14. (27.) децембра о. г. у манастир Крушедол, где је у св. храму с лева, на западној страни, постављен. У своје време јавићемо кад ће бити споменик освећен. (Митрополитоки Црквени Савет) држао .је своје седнице од 17—19. децембра о. г„ нод председништвом Његове Светосги, преузвишенога господина патријарха Георгија ЂранковиИа. Од чланова присутнп су били: високопреосвештена господа епископи Мирон Николић и Михаило Грујип, г. г. архимандрит Анатолије Јанковић, окр. протопрезвитер Јован Борота, протопрезвитер Јован ВучковиИ, Др. Стеван ПавловиЛ и Лазар ОбреновиИ. (Школски Савет) држао је своје седнице дана 20. децембра о. г., под председништвом Његове Светости, преузвпшенога господина патријарха Георгија БранковиЛа. Од чланова су били присутни: г. г. окр. протопрозвитер Јован Борота, Др. Михаило Полит, Др. Пика МаксимовиЛ н Теофило ДимиЛ. („"У чему је отвар?") С тим питањем и под таквим имеиом штампан је ових дана у Новом Саду неки памфлет. ©'Пака намисао ударена му је на чело жигом, којим се још хвали, да „излази пред сазив нашег народно-црквеног сабора." Сигурно зато, јер злим дусима у то време не треба мира, него мутњаче. Да се окарактерише цинизам, у којем је постао и којим је написан овај иамфлет, доста је рећи, да је писац тога памфлета Јаша Томић. Његов цинизам отворено шири и јерес, називајући Цркву — „заједницом људи, који су сједињени вером". И то вером, по чијем учењу апостолима, епископима и целој Јерархији Христос није дао ни оставио у Цркви никакву власт и управу, него само „службу и учење". Ради куријозума споменућемо још само, да памфлетисти „није баш одвише тешко и заморно" било,

у „помрчини" и магли својих иедонесених појмова, пронаћи и извор Црквене автономије, који је, по његову разумевању, : у недозвољености, да држава чинп оно, „што бп штетило закониту вољу цркве." Шаљивчинама остављамо — ако им је до тога — да се сити нашеју на том извору, а свештеницима радикалима остављамо, да се пред догматиком свога патрона - вође разрачунају са догматиком православне Христове, једне, свете, саборне и аностолске Цркве с једне, а с друге стране са својом свештеничком свешћу и савешћу. А чама је доста, што су баш сами радикали казали „ у чему је ствар\Ц Они хоће и они се надају, да ће бар толики део народа „поћи за радикалном странком," коликн ће довољан битп, да на нредстојећим изборима изабере толики број радикалних посланика, колики ће бити потребан за одлучан рад, т. ј., да радикали уђу у Саборскп Одбор. Тоје — тај ое свега. У колико су места у Митронолитском Црквеиом и Школском Савету упражњена, да се одмах попупе радикалима. Жаве још, старе чланове овпх митрополитских власти, отерали би радикали тиме, што би им изразиги своје суверено неповерење, а онда би и њихова места попунили радикалима. Са радикалске силе у митрополитским властпма, прешло би господство радпкалско и ио епархијским областима, свих седам Епархија. И тако би постануло силно царетво, царство радикалско. Ето, у томе је ствар! А то смо зналп и прз памфлета, који ће такођер сведочити потомству нашем о болести, коју је имао да прекужи јадан парод наш, ожалошћена и потиштена Црква наша, но коју ће — ако Бог даде — и прекужити. У Србији. (Универзитет.) Љ. В. краљ Србије даојеиретходну санкцију законској основи, којом ће се данашња Велика Школа подићи на степен универзитета. Законску основу ову ће Народиа Скупштина узети у претрес сигурно носле Божићних ферија. (Архимандрит Мирон Ђор^евиб.) Бивши настојатељ манастира Ковиља, у Бачкој Дијецези, игуман Мирои Ђорђевић, произведен је, по решењу Св. Архијерејског Сабора у Србији, на степен архимандрита. Г. Мирон је настојатељ манастира Манасије. (Библиотекар Народне Библиотеке у Београду.) Указом краљаТБ В. Александра постављеп је забиблиотекара Народне Библиотеке у Београду професор и академик Љубомир ЈовановгЉ. (Народно Позориште у Београду). Српска влада је одобрила, да се управи народног позоришта