Srpski sion

0? оснис в

Год. XII

Број 2

НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРКВЕНП-ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКЕ ПРАВОСПДБНЕ ШИТРОПОЛИЈЕ КАРЛОВАЧКЕ

ВЛАСНИК Њ. Светост Српски Патријарх Георгије

УРЕДНИК Протопрезвитер Јован Јеремић

Ј Ср. Карловцима у недељу 13. јануара 1902

ЗВАНИЧКИ ДЕО.

ЛУКИЈАН по милости Божјој православни сриски еиископ будимски и адмистратор еиископије темишварске и т. д. свему пречасном и часном свештенству и љубљеном духовном стаду свом: благодат и мир од Господа Бога и Спаса нашег Исуса Христа, и од смирености своје архипастирски поздрав и благослов! Христос се роди! Овим радосним речима сретају се и поздрављају данас сви православни по селима и градовима, покрајинама и земљама, где год се верује и исповеда вера православна. Дивним и одушевљеним стихирама и песмама црквеним величамо и славимо узвишени догађај, који се на данашњи дан збио, када се грешноме човеку поново указа велика љубав и милост, неизмерна благост и благодат Божја, јер данас се роди у Витлејему, граду Јудином, Спаситељ наш, Син БоЈсји јединац од пресвете Дјеве Марије, да из своје безграничне љубави и милосрђа према нами људима узме на себе

велико и тешко дело искуџљења, да нас људе својим страдањима и крсном смрћу својом измири са печном ирапдом Боокјом. Радујмо се зато данас сви без разлике, и стари и млади, богати и убози, као што се радује и роб, кад му скину ланце и окове и пусте га на слободу, јер нас је Спаситет> ослободио вековног робовања и скинуо нам ланце и окове тешког греха прародитељског. Радујмо се. јер рођењем Спаситељевим нестаде таме и хладноће, у којој донде бесмо, јер упознасмо правога и истинитога Бога, који нас је све светлошћу и топлотом неизмерне љубави своје поново на груди своје пригрлио и посинио. Па ипак зато моокемо ли и иоред спе те радости и одушетзљења радосни бити у онаквој мери, у каквој би требали да смо ? Осекамо ли се достојнима оне велике милости Боокје, коју нам је искуиљењем нашим указао? Кад помислим како је у данашњем свету, те видим како у њему још и сада ратује човек против човека, гледам како јачи слабијега тлачи, и опажам како се данас слабо пази на