Srpski sion

Утјр. 158

„СРПСКИ

ОИОН"

Вр 10.

олтара Вожијег (?), вајног коризменог проповедника римо-католичке катедрале у Дубровнику! У часу, кад се вијернн скупљају на молитву и у жељи, да ријеч Божју чују кроз уста учитеља свога. да се науче како треба Бога п блпжњега свога љубити, — они морају да из богомоље бјеже, да пред собом и поштеним свијетом дрвене, да се у чуду питају: шта се све ово догађа у питомом нашем Дубровнику ? Јавност је већ осудила шкандалозну проповпјед фанатичног канонпка-проповједника, који је морао чак са мутног Тевера доћп, да најжешћим погрдама обаспе нашу св. правосл. цркву и вјеру, и да нас православне, у сред бијела дана и пред одабраном публиком, са катедре црквене назове: зликовцима и демонпма! Дан 6. (19.) фебруара 1902. остаће у пријатној успомени забиљежен у аналима катедрале града Дубровника!! Па чујмо тога вајног проповједнпка. Учени и побожни (?!) римски свештенпк, проповпједајући о узвишености и светости рпмо-католичке цркве, те истичући истинптост њених догмата и њених свештеника спасоносну мисију у свијету, прелази на „грчку шизму" и најцрњпм бојама преставља тај пакао! Шта је све он казао о православној цркви није могуће поновити, јер румен стида то нам не да, а оправдани гњев могао би нас у оцијењивању тих погрда далеко завести. Убраћемо неколико тпх цвијетића из његова вртла. Казао је: да је православна црква „антихристова", да је она „ црква иакла", у којој су свештеници ,демони и , а народ „измет који се ваља у блату гријехоеа и зала и ; казао је, да ми православни не знамо за Дјеву Марију, нитп је поштујемо као Богоматер, а за светитеље, да црква наша сматра само неке из времена прије „гапзме", а кад је покушавала у познија времена та црква да прогласи кога новог светитеља, онда би се тек увјерила „сће ега ип таЈапЛгшо", (да је зликовац). Казао је још, да су правосл. епископи и свештеници у свијету зли духови , којп трују парод а старају се да жене и дјецу своју усреће, — њима је вјера девета брига ; наука им је: „грчко фарисејство ", а понос су им „ браде и камилавке ", и да „рш уа!е ипа сосо11а (1' ип 1га1:е, сће ШМо 1' ер1веора(,о 1ого соп ргезШегаШ" (впше вриједп једна фратарска кукуљица, него ли сав њпхов епископат са свештенством); а да слика буде потпунија рекао је, да смо мп православпи рођени у блату и у блату да Лемо умријети, „ па( 1 пе1 1ап&о ес1 т 1ап°-о тогаппо". Још је ту било погрда на претек, али је доста да се и ово знаде, па да се појми сва тежина при-

јеступа, да се осуди жпгом вјечите срамоте овакав проповједник мпра п хришћанске љубави! Алп иије ово осамљенп случај. Ми православни навикли смо оваким даровима од браће наше по Христу; него је овај најновијп дар, све друге надмашио. Ми смо до сада увијек само сажаљевали овакове случајеве, и нијесмо хтјели истим оружјем реагирати, држећи се иауке Христа Спаса. Али не ћемо моћи нитп смјети увијек говорити: „опростп пм, Оче, јер незнају шта чпне", јер стрпљењу нашем мора доћп крај. Ми брашшо своју цркву а поштујемо свачију вјеру и права, па захгјевати можемо и морамо, да и други цркву и вјеру нашу не погрђују и права иаша не газе. Ништа нема грђег ни опаснијег од вјерске несношљивости. Боже нас сачувај тога зла! Међутим ко је позван нека бичем, по примјеру самога Христа, тјера из храмова недостојне слуге. кој« цркву Његову свету погане... Уз то, ми се надамо у правпчност и заштпту закона, којн нам слободу вјероисповнјести наше зајамчује." После овога чудовишта, зар да се чудимо и неком Етингеру, који је просуо своју фанатичку срџбу по 10. и 11. броју „КагоПско^а 1л§(;а" Вагребачког против православне цркве у опште, а руске наособ, у своме чланку „Еизка сгкуа". Каква дупља такве п пчеле излећу из ње... У Србији. (Велика Школа.) У правноме факултету Велике П1коле упражњене су катедре административног права, римскога, међународног јавног и канон скога права. Министарство просвете расписало је стечај за те четири катедре. Компетенти имају до краја априла о. г. послати своје пријаве са потребним документима министарству просвете. (Награ|ено дело). Краљ. Срп. Академпја Наука у Београду наградила је 22. фебруара 1902. год. дело 11в. Иваниба, конзула у Скопљу, под насловом: Жз Црквене Историје Срба у Турској у XVIII. и XIX. веку, са нрвом наградом од 1000 динара из књижевног фонда пок. архимандрита Нићифора Дучића. Разне белешке. (| Митрополит Аркадије Чуперкови^.) Православни архиепископ и митрополит Буковипски Аркадије Чуперковпћ преминуо је 5. (18.) фебруара о. г. у 79. години свога живота. 8а администратора митрополије именован је еппскоп посвећења и митрополијски впкар Др. Василије Реита. Благоупокојени митрополит Аркадије рођен је 14. (26.) марта 1823. Г. 1847. посгао је нарохом. Г. 1866. зака луђерио се и ностао игуман манастира у Путни. За