Srpski sion

Ве 12.

„ОРПСКИ

СИЈН, Е

Стр. 181

румунским грчко ист. епархијама, беше подигнута па самосталну и са српском равноправну митрополију и у исто доба декретована је у начелу и у опће правична подела заједничких опћина, односно цркви и манастира, српски пак црквени конгрес беше упућен да гледа да ступи у сцоразум и у том нредмету. („Веги^Нсћ јепез АпШеПез, тсе1сћег, уоп с!ет с1еп Б1бсезеп с1ег Каг1о\ 7 1С2ег Ме1гороНе т ТЈп&агп, Сгоаћеп, 81ауошеп, тћ 1тћедп№ с!ег МШ1аг^гепге ^ететватеп Уегтбдеп (Зеп аиз с1ет Уегћапс1е сНевег Мећ'ороНе аиздезсћГедепеи гитап18сћеп 8ргеп§е1п ги биће коттеп зо11, Гегпег ћехи^Псћ с1ег т (1еп Вапа1ег Б1бсезеп ЈттШеп еЈпег гитатзсћеп Веуб1кегип§ де1е§еиеп К1бз1ег ћаћеп ВеГпе к. к. Ароз1оНзсће МајезШ! тН теећегеп А11егћосћз1еп Еп1зсћНеззип§еп уот 24. Бесетћег 1864. апгиогс!пеп §егић1, базз 1т Каћоиа1сопдгеззе ет Шегешкоттеп ги уегејпћагеп §е!гасћ1е1 \^ег(1еп зо11е"). То начело изражеео је доцније и нутем легислатавним, када је у IX. зак. чланку од 1868. (§. 2.) решено да се Митрополија, за Румуне установљена, самоетална, (»« 8%,вг1)вЊе1 едувпјоди«) са српском равноправна, инартикулује у закон, и да се наређења X. зак. чл. од 1792. протегау и на њу. Гореспоменутом највишем упутству тадањи српеки црквени Конгрес задоста је учинио делимично, у колико је према Највишој инструкцији, упућеној барону ЈосиФу Фвлииовићу, тада изаслатом владином поверенику, саставио „ мешовиту комисију" саборску, која је год. 1871. израдила основна начела и норме, које еу требале да служе као мерило при раздељењу т. зв. „мешовитих опћипа 1, и ири раздељењу пријатељском, путем споразума, имања црквенога, које до тада заједничко беше; тај пакт („Уегешћапше;") добив највише одобрење од Вашега Величанства беше и у дело приведен и иомоћу њега беше са успехом вршена подела имања у многим мешовитим прквеним опћинама. Међу имањем, које до г. 1868. сачињаваше својину грчко-источне пркве јединствене, нераздељиве, главно место заузимају институције са светом мисијом, познате под именом „манастири 1 '.

Установљење тих манастира у нашој домовини води своје порекло из стародавних времена, али је сигурно да су они установљени у времену између XI.—ХУ1. века верском ревношћу румунскога становништва, које тада становаше ту већ у маси и православних хришћана другога пореклв, ради потреба нравославнога хришћанскога народа из околице; као несумњив Факат и од одлучне важности спомиЕвемо нак да су манастири, који се сада налазе на земљшпту бившега тамишкога баната, постојали већ пре, него што су се Срби у већим масама доселили у нашу домовину и себи установили јерархију; но све те Фундације учињепе су за нравославни народ из околипе без икаква обзира на народност. Пошто ти манастири имају мисију чисто верску, хригнћанско-културну и добротворну, ни мало не мења ствар околност та, да се доцније и у тим манастирима утврдио нарочито старо-словенски језик, правије опћи црквени језик. У интересу историјске доставерности треба да још споменемо Факат, да у некојим манастирима, који се налазе на земљишту, настањеном Румунима, — особито у манастиру Месићу, Бездину и др. беху и у прошлости употребљавани румунски свештеници, који су вршили и свештеничке Функције за становништво из околине. Што се тиче основеих писама манастира примећујемо да се при доказивању наншх потраживања не можемо позвати на њих ни ми ни Срби; пошто се у време блажене успомене цара ЈосиФа II. (1784.) манастирски игумани, позвани да оправдају оснивање и одређење њихово, (но сведоџби њихових извештаја, који се налазе у земаљској архиви) изјаснпше да немају у том погледу никаква документа, пошто се исти за време робовања под Турцима изгубише и пропадоше. Из истога се тога разлога српски конгрес од г. 1791., држан у Темишвару, у граваминалним тачкама, нодастртим Високом Престолу, тужи и на то, шго у погледу светчх манастира не располаже ни једним документом, и тако немајући чим да легитимује свој оправдани посед моли да му се издаду документи. Та нак нелдотивисана