Srpski sion

Бг. 17.

„СгМСКМ ОМОИ.*

богословској, врло су ретка појава овакова и слична дела. Вредни катихета осечки госи. А. Живановић век од неколико година озбиљно се бави питањима апологетичким, те своје студије и раснраве износи скоро у свим нашим новременим богословским листовима. Повод овој расправи, као и уопће свем аиологетичком раду пишчеву, види се из предговора овој расправи (стр. 3—5). На име, јасно је сваком, ко не ће да је слеп код очију, да је кужни дух невере и грубог материјализма давно већ посејао семе своје и у т. з. образоване слојеве народа нашег. Семе већ клицу пушта, зло се посвепено увлачи и шири, иретећп тако, да ће нам отровати цео организам народа нашег. Зло у клици треба убијати, нездраве мисли и идеје треба здравом логаком и истинитом науком сузбијати и искорењивати, То је ето у главном, и новод свег аиологетичког рада госп. Живановића, те тиме већ он заслужује искрено признање наше. — Појава пак његове расправе: „Душа и бесмртност" потпуно је савремена и добро дошла нашој књижевности У тој расправи својој он се постарао, да на основу ресултата здраве науке, износећи позитивне доказе, докаже екзистенцију душе наше као чисто духовне — нематеријалне супстанције и њену бесмртност — побијајући успут, мање више, све главније материјалистичке нападаје на духовност и бесмртност душину. — Питање о души и њеној бесмртности од памтивека занимало је умове људске, тесвагда било важан предмет религиозног и философског учења свих народа и векова. 1 Вера у бесмртност душе била је и остала је опћа, како у доисторијских, тако и у историјских културних и некултурпих народа. Ну, разуме се, да је она код разних народа различиго престављана — где јасније, где блеђе, одређено ил не одређено. Стање душе, после смрти тела, већина је стављала у завизност од њена владања на земљи; многи су учили друкчије, а неки от. з. метампсихози. т. ј. о преселењу душа из једног тела у друго, о честом ваплоћењу душа и т. д. 2 Једино хришћанска — Богом откровена наука 1 Види: 1.1«кеп, — Б1е Тгас1Шопеп с1ез Мепвсћеп§е8сћ1ес1Љ стр. 407 и даље; Е<1ш. 8р 1 е88, — Еп1тск1ип§8$*ебсћ. с!ег Уог84еИип§еп уот 2и84апс1 пасћ <1ет То<1 аи^ 6гип<1 \ т ег§1е1сћеп<1ег КеПдмпз&гасћипд; 2оск1ег 1)1е Еећге уош ТЈгзЈаш! <1ег Мепасћеп, §евсМећ11 и. <1о{;т. аро1о§. ХЈп1ег8исћ4 и т. д. 2 Егииатско и друга веровања види нарочито у: Мазрего, — Н1б1ои-е апејеппе стр. 10 и даље, те Еепогтап1, — ШвЈоЈге апсЈеппе <1е Г 0пеп1 св. II. и др. као и већ споменута у 1 прим. дела.

казује нам праву истину о души и њеној бесмртноста, те је човек вером усваја, а здравом науком својом оправдава. Али баш против тога учења жестоко се дигао материјализам, који по речима једног од својих главних представника МоИевсћоМа вели да: ,нечулно није ништа друго до бесмислица". 3 А материјалиста Уо^усвојим „ВМеге аив <1еш ТћЈег1ећеп" рекао је: за Теологију, која се сама мора уништити уништењем душе, као оделитог и независног предмета, те која се стога с енергијом очајања бори, душа је индивидуално нематеријално начело... Али за природну науку она је само колективни назив за различне Функције нарочито нервне системе — мозга, те кад угине орган-тело, престаје и Функција, — нестаје дакле душе са свим". У опће пак представници и заступници материјалистичке школе сматрају душу: као иродукат, Функцију или армонију телесног организма. 4 — Против такових неоснованих тврдња материјализма, већ одмах у почетку устали су многи знаменити представници здраве науке, те је до данас по том предмету сачињена, особито на заиаду, огромва литература, која, насупрот материјализму, авторитетом убедљивости својих аргумената јасно доказује истину. — Једним, доста одабраним делом те литературе, користио се и госп. Живановић при изради своје расправе. Расправа госп. Живановића систематскије изложена, те се, у главном, може поделити на два дела. У првом делу постепеним ходом долази писац до појма о организму и деФинише га по Бг. Н. Шпсј. С организма у истој постепености прелази на појам животног принципа и супстанције. Говорећи за тим о животу у опће задржава се нарочито код сликања биљног и животињског живота, трудећи се да што јасније истакне разлику између њихова живота и живота људског. Биљке и животиње имају душу, ну дакако различиту од душе човечје (стр. 20). — Нарочито истиче разлику између душевног живота људског и животињског, те вели, да је „душевни живот животињски поглавито чулни, сензативизам, у коме највећег удела има инстикт, аеоцијација представа, а код домаћих животиња још и доместикација, односно дре3 — Рћу81о1о§1е <3ез 81облтебће1б 111 РДапгеп ипс! ТМегеп стр. XV. 4 Види: Гаћп, — Впе^е &е§еп <1еп Ма^епаИзтиз стр. 35 и даље, те срав. Рги<1. №а§пег, — Бег КатрГ ип<1 <Ие 8ее1е уот 81апс1рипИ <1ег ТО88еп8ећаД а особито; Еие4е,1Јећег <Пе 8ее1е тот па^игтоввепвсћаДЦсћеп 8,1ап<1р1тк1е и т. д.