Srpski sion

О гр . 284.

„СРИСКИ сионн

Б р . 18.

вне просвете, — те је васпитао мвога поколења будућих пастира цркве и друштвених раденика. Као његов велики учитељ Ф. Скрибан, тако је и он неуморно и храбро се борио за права цркве, старао се да спреми достојне пастире и у опће осигура иоложај цркве. Као изврстан проповедник — оратор, он је дизао свој глас у заштиту правослмвља свуда, где год је за то ирилика му се указала: у цркви (у његовој епархији нроповеди свуда беху обвезне), у сенату, у школи, у друштву. У тим ненрекидним нроповедима и говорима он је, у главном, развијао ове мисли: 1.) да је сваки свештеник најбољи учитељ народа, те стога уклањање свеииевика од учитељских дужности јесте велика погрешка; а ако свештеник, с ког било узрока, не може да буде учитељ свих нредмета, то је у сваком случају неопходно да он буде бар надзорник народне школе, да надзире правац у н.ој и предаје Закон Божји: 2.) Иреосв. Силвестар настојавао је да се свештенство потпуно материјално осигура. Његови говори у сенату, заносни и убедљиви, свагда су скоро постизали лепе резултате. — Последњих година свога живота преосв. Силвестар је, због страшног усиљавања латинске пропаганде, шиљао је окружне посланице својој пастви, учећи је, да чврсто чува своју свету веру нравославну. Најпосле, тако смион, енергичан поборник цравославља, заштитпик њених каноничких установа и узајамног опћења с другим православним цр вама — јесте и садашњи митронолит молдавски Јосиф, храбри старац, који је већ 81 годину живота ирешао. Године 1900, јула6. свечано је прослављен био, у граду Јашу, 25-тогодишњи јубилеј његове пастирске службе у чину митрополита. Сва Румунија узела је учешће у том ретком ј\билеју: једни личним учешћем, други шиљањем депутација, телеграма и писама; заслужује пажње и та радосна околност, да је и св. Руски Синод приликом тога јубилеја поздравио старог доетојног владику молдавског. А то погатовање указано му том свечаном нриликом беше достојна награда заслужном митрополиту за његову борбу

с латинском нропагандом и неуморан рад око доброг уређења румунске цркве и подизања црквено-религиозног живота у земљи румунској. 34 М-1 да су се занесене националисте свим силама трудиле, да румунску цркву изолирају од опћења с једноверним црквама православног истока, инак је она очувала то опћење свагда, на и данас га чува. Цариградска црква дала јој је самосталност или автокеФалносг под условима — да неизмењчво чува православне догмате и иредања, те да с другим номесним црквама одржава каноничко јединство, које се изражава у општности молитава и тајана, те узајамним одношајима у потребним околностима, као напр. при ступању на катедру представника румунске ц,)кве, у случају да поникну питања, која би требало с другим црквама у заједници и решити. Као што је познаго, кнез Куза је сасвим изолирао румунску цркву од онћења с осталим автокеФалним црквама. 11а чак и закон од 1о72. године ограничио је опћење румунске цркве с другим автокеФалним црквама само на јецинство у догматима вере. Али румунска црква није се обзирала на тај једнострани и неправилни закон, те је остала верна оном каноничном реду, који јој је препоручила цариградска црква, даровавши јој автокеФалност. Садашњи примат румунске цркве митрополит Јосиф Георгијан, 35 кад је ностављен био за примата румунске цркве, одмах је о том известио руски Св Синод. Исто тако, представници румунске цркве на бонској конФеренцији 1875 године —- епископи Мелхиседек и Генадије, молили су свој Св. Синод, да смеју ући у сношај с представницима осталих православних цркава у питању о сјединењу цркава. Таково каноничко онћење одржава се и данас — после издања закона од 1893 године. Када је, после именовања петроградског митрополита Антонија за првенствујућег члана Св. Синода, румунска ирква о том била 34 Његовим заузимааем је саграђена и украшена дивна катедрална црква у Јашу, у којој благољепију богосдужења много помаже изврстан хор, који се налази под управом знаменитог црквеног композитора Мувическу. 35 Овај вредни митрополит румунски преминуо је ових дана (26. јануара 1902 год.) Прев.