Srpski sion

СИОН "

Кс. 24

Високопреосвећени епискои Мирон Ни• колиЛ. Кад је Епископат ироучио нацрт за адресу већине, сложио се је у том, да адресу већине усвоји само у оном делу, који говори о оданости и верности према Његову Величанству и Владалачком Дому. Остале делове адресе не усваја. За што не усваја, изложено ,е у посебној изјави коју су потпигали сви епигкопи. Бележник Др. М. БабиЛ чита изјаву Епископата која гласи : „Из ј ава. Ми долепотписани епископи цравославне срчске митрополије, сакупљени овде у КарловД1.ма. на нравославном срнском народно-црквеном сабору, изјављујемо овим. да но свагда засведоченој верности и оданости нашој према освећеној особи Његова Величанства, премилостивог цара и аиост. краља нашега Франца Јосифа I., и прејасном Владалачком Дому Његову, радо пристајемо и овом приликом уз нацрт адресе већине овога славнога сабора, или само у оном делу њеном, у к«ме налази израза свога та традиционална верност цркве и народа нашега Не можемо међутим, а да нарочито не приметимо неоснованосг једне тврдње, а то је: да начт св. иравославна црква не саао допушта. него иаређује и ирописује, да сви верни њени учествују у снољашњој управи цркве, из разлога тога, јер св православна црква наша нити прописује нити наређује, да вви верни имају ио неоиходности учествоваги у спољашњој управи цркве, него она то само допушта у извесним границама више или мање, црема јавноправном положају цркве, а да се засведочи јединство вере, и оствари закон љубави међу члановима цркве православне. У Карловцима 8. (21 ) јунија 1902. Мирон Николић ец пакрачки, Михаил Грујић еп. г. карловачки. Гаврило Змејановић, еп. вршачки, Лукијан Богдановић еп. будимски, Митрофан Шевић еи. новосадско-бачкн. Др. Миша МихајловиЛ. Очекивао сам, да ће нреосвећени Епископат свакако дати једну пзјаву, као једну снажну и од важности изјаву, а у интересу Е шскопата било би, да је ту своју изјаву иоткрепио и разлозима, јер то би захгевао интерес Епискоиата образ и достојанство сабора, да нам је то своје стновиште преосвећеии Епископаг мотивирао.

У читавој изјави Епископата ја само видим један једини ситни стилистични мотив, наиме, да се у адреси већине говори да „наша св. православна црква не само допушта него наређује и прописује, да сви верни њени учествују у спољашњој уцрави цркве." Ја држим, да је преосвећени Еаископат ту изјаву односно исправак могао дати онда кад би наступила специјална дебата и кад би сабор о томе гласао, те изјаву односно исправак тај одбио. Ја жалим што су се овим акгом повратила некако она несретна времена, када сејеЕиископат цепао од свога нарпда. Ја не увиђам из ове изјаве никакве погребе и оправдан разлог оваковом сепаратистичком иоступку. С тога бих ја молио, ако то није каква велика тајна, да нас преосвећени Еиископат удостоји и милостиво и благонаклоно и саонштио нам, који су томе мошви да он само један део адресе већине усваја, а други не, и због којих МЈтива не може да иристане на адреони нацрт већине. Поглавито о том нека нас обавести : има ли крупних ствари каквих, који њега руководе да не може примити тога нацрта. Или може бити, да му се само не свиђа тон или му друго што у том нацрту не тоди. Ја држим да ми имадемо права то захгевати, а преосвећени Енископат да имаде дужност, да оваку једну своју изјаву овде разбистри, и то на првом кораку потпуно је оснажи. Др. Александар пл. РокниЛ : На краљеву, поруку ваља одговорити адресом лојалности. То је одборска већина учинила у своме нацрту. Под лојалношћу разуме се и право и дужноот. Дужност је да припаднемо Његову Велнчанству и да изречемо своју оданосг и верносг. Права има пак сваки грађанин да отворено и искрено каже, шга жели и шга га тишти. И-Ј саопшгења кра.в. повереника види се, да су на највишем месту иознаге наше тегобе, које су там^ већ пријављене и да су узете у обзир. Већина је за то корекгно ностунила, кад .је одговорила адресом лојалности. Посланици Иетровданског сабора, док им је мандат још важио, поднеше краљу меморандум о повредама. То исто учинише многе општине на челу са Новосадском опшгином, којој нека је слава и хвала! За тим то исто учинише и велики народни зборови у Вел. Бечкереку и