Srpski sion

Огр. 392.

„СРПСКИ ОМОН."

В р . 24.

ставком изнијети пред круну сва гравамина, која тиште нашу народно-црквену автономију. Г. д-р Рокнић нема нраво, кад у свом говору еиомиње, да граваминалној представци не може бити мјеста, јер се од пошљедњег народног збора није догодила никаква повреда. Д-р Рокнић не зна то, .јер не може бити упућен тачно у рад саборског одбора и осталих автономних власти. Но без обзира на то мора изјавити, да граваминалној представци има све дотле мјеста, док посгоје гравамина и док повреде нијесу саниране. Иначе би народ могао номислили, да смо на те повреде заборавили. У осталом, не стоји тврдња д ра Рокнића, да се од пошљедњег народног збора није догодила никакова иовреда. Он може уиозорити на флаграцтну повреду, која је почињена но угарској влади онда, када је кр. комесар отворио Синод. Угарска влада октројисала је Синоду дневни ред и дала му маршруту, по којо.ј мора поступати, а та је повреда тим осјетљивија, јер задире у саму народну цркву. Против те повреде морао би би се сабор најодлучније оградити, он би морао узети у заштиту права Синода и ако ми с Епископатом не живимо у љубави, и ако имамо разлога, да се на њега тужимо, Говорник држи, да је незгодан положај Епископата према народу, а то је дјеломице и тим изазвано, што Епископат никада није бранио права народа, нити је та права народа сматрао својима, и било је часова опет, кад народ није исто тако енергично заступао права Епиекопата као права своја. Овај пуг не би се смијело дотодити, да не узмемо у заштиту Синод нрема угарској влади, јер би тим начином пошли путем, који води у понор пропасти. Адреса мањине ставља у изглед граваминалну представку, па .јер говорник држи, да је то умјесно да се Краљу, као врховном заштитнику права и закона, треба тужити све дотле, док разлози за тужбе постоје, — мора изјавити жељу, да сабор узме адресу мањине за подлогу специјалне расправе. Др. Алексапдар пл. РокниЛ, у личној ствари изјављује, да су га еа више страна анострофирали. Његов говор нису самосталци добро схватили. И у адреси мањине има гравамина, јер се говори о безакоњу, а референт мањине вели, да је то адрееа чисте лојалности. Међутим он се није одрекао, а тако исто ни

радикална, странка се не одриче тога, да против свију повреда посебно протестује. Можда ћемо ми пре вас изнети гравамина. Оно што Прибићевић износи о Синоду можда сто.ји или не стоји, — јер званично није саопштено ни у сабору ни у званичном листу „Сиону", и на основу нростог писања престоничких листова не могу се износити још никаква гравамина. Радикална странка устаће и бориће се против сваке повреде. Но сада је реч само о адреси. Св. Приби%еви% исправља д ра А. Рокнића, који му импутира нешто, што он није казао, а то не доиушта. Др. Јоваи Радивојеви%-ВачиИ предлаже, да ее дебата прекине, јер је већ 2 сахата, а да се идућа седница одржи у уторак, да би посланици имали времена да нроуче извештај Саборског Одбора. Иредссдник Његова Светост. Прихваћа ли се нредлог дра Радивојевића, да се друга седница закаже за угорак? Не прихваћа се. Председник Његова Свешосш. Затварам седницу и заказујем другу за понедељак 10 (23 ) јуна, у 9 сати пре подне.

ЛИСТАК. Белешке из црквено-школског и просветног живота. У Митрополији Карловамкој. (Адреса лојалности.) У прошли четвртак, 13. (26.) јуна, предао је председник сабора, Његова Светост иатријарх Георгиуе, Кр. Поверенику, ГБеговој Преузвишености Бели Талијану од Визека, Адресу лојалности, коју је сабор у седници својој 10. (23.) јуна закључио подастрети ЕВ>егову Величанству. При предаји Адресе прочитао је св. патријарх Георгије говор, који доносимо на првом месту овога броја. На овај говор Његове Светости одговорио је преузвишени Кр Повереник прочитаним говором на мађарском језику, а затим је позвао свога секретара, да исти говор прочита и на срнском језику. Српски текст говора овога доносимо на другом месту. Говор Његове Преузвишености, како у мађарском тако и у сриском тексту, но-