Srpski sion

0». 528

„СРДСКИ

аион а .

Б р . 32.

стави егзекГуцију саборских трошкова, где су те расписане. 2. Да се сви дугови верозаконског приреза и саборских трошкова, који су старији од пет година бришу. 3. Да се остави општинама 10 година рока, да плате прирез за последњих иет година. 4. Да, верозаконски иринос и саборски трошкови и даље остану и унапред се редовно плаћају, чнм*? се јучерање решење саборско у овој ствари модифицкра. Одбор је руководао, да тај предлог донесе, разлог, што није био народ том неуредном илаћању и дугу крив, но власти, које се нису бринуле. У епархији вршачкој и темишварској били су још Румуни у заједници, кад је разрезивано, а већином се још разрез води по оном. II деоба са Румунима осиромашила је наше општине по Банату, па кад држава сама брише оно, што је старије од пет година, онда је одбор тог уверења, да и сабор може нашем народу брисати, али у будуће тачно да плаћа. Евген Думча. Пошто је овај предлог веома важан, предлаже да се штампа, како би се проучен могао расправи подврћи. Др. М. МихајловиЛ је против предлога Е вп Думче, јер његов предлог није опсежан, да би га по пословнику требало штампати пре расправе. Предлог је његов и јасан, те га није нужно дубокој студији нодвргавати, него се може одмах пристунити мериторном решавању тога предлога. Потпредседник Др. Ђ. Красо]евиЛ изјављује, да отпада потреба штампања овога нредлога већ и ради његове прешности. М. СолариЛ није за то, да се штамна тај приједлег, али је противан отписивању вјерозаконског приноса нарочито зато, што дугују тај дуг богате дијецезе. Ако ће се нак то учинити, онда би био зато, да се у истој саразмјери врати оним онштинама вјерозак. иринос, који су уплатиле већ те општине из сиромашних дијецеза. Др. М. Манди^К мисли. да није ни било мјесга, о овом приједлогу говорити прије дневног реда (др. Михајловић: То је прешан предлог), а то стога, шго је видио, да се јуче у том погледу и с-ам др. Михајловић друкчије држао, а и противан је овај приједлог закључку јучерашње сједнице у том предмету. Предлаже, да се штампа та,ј ириједлог.

Др. М. МихајловиЛ каже, да је јуче го ворио као говорник, а није био предлагач. Сме увек као посланик заступати своје мишљење. Што се примио рефераде у овом предлогу, тим је вршио само своју дужност. Ј>че је бранио своје становиште, а данас одборско. Васа МуачевиЛ истпче такођер, да овај предлог порушава јучерашњу саборску одлуку, Што се саме ствари гиче, прихваћа предлог Михајловићев. И у другим епархијама има заостатака, а не само у оним богатим, особито, где су се људи раселили из општина. Лека се мора тражити и овај нредлог је добар. Има општина, које су се везале обвезницама, па би требало овластиги Оаборски Одбор, да уреди питање о обвезницама према осталом дугу, који није осигуран обвезницама Где је немар био узрок неплаћању, требало би тражиги сав заостатак. М. МедаковиЛ говорио о томе, како треба сви у митрополији да смо солидарни, а не треба истицати неки сепаратизам увек. Пристао је и у одбору уз предлог одбора за прешне предлоге, а и сада ће гласати за њега. Милан ЋосиЛ прима, одборски нредлог. Има много општина, у којима је број душа опао сеобом и отцеиљењем Румуна. Да су епарх. администр. одбори позивали онштине, да унлате овај прирез, не би било толико заостатака. Високоиреосвештени епископ Гаврило ЗмејапозиИ као председник одборски већ је сагласан са одборским предлогом. Али држи, да се може довести у склад и Соларићев предлог, јер заиста има банатских општина, које су имућне, које су у дугу, а има, које су већ пздале обвезнице ; али има још половина општина, које се противе издавању обвезнице. Да се задовољи иравда, држи, да би требало упутити саборски одбор, да понови обвезнице на онај дуг, којп се има успоставити за последњих 5 година, а остале обвезнице да се прогласе за ништаве. Оним пак општинама, које су све до сад исплатиле, да им се упише „за добро" за будуће. Др. М. БабиЛ каже, да прадлог еппскопа Гаврила значи, да се општинама, које (у вршиле своју дужност, каже, да то нису требале чинити. Не треба правити разлике међу епархијама. Ко је испунио своју дужност, нема права тражити што натраг. За оне, који то