Srpski sion

С тр . 808.

„СРПОКИ

ОИОН 6 .

Бр 49.

(Избор патрона Карловачке Гимназијв.) У прошлу недељу је, према постојећем статуту, сазвала Његова Светост, преузвишени господин патрпјарх Георгије, двадесет одличних грађана Кар.товачкпх, да под Његовнм председништвом изаберу патрона Карловачкој Гимназији, на смрћу упокојеног гииназијског директора Стевана Лазића упражњепо патронско место. Пошто је Његова Светост предложила три кандидата, изабран је једногласно секретар Др. Дазар Секулпћ, којп је био кандидован на првом месту. С разлога, што је патрон Гимназпје, г. архпмандрит Иларион Руварац, оболео, предложила је Његова Светост искупљеним грађанима, да — до оздрављења г. архимандрита Руварца — пзаберу за његова заменика г. архпмандрита Дра Георгија Летпћа, те је псти за таквог п пзабран. (Ради цреговарааа оа Саборским Одбором.) Као што смо јавили, позвао је Саборскп Одбор настојатеље манастирске, да пзаберу између себе један одбор, који ће са саборским одбором односно пододбором пронаћи најзгоднији начпн, како да се удеси управа манастирсшш добрима. Збор манастирских настојатеља, одржан је 26. новембра о. г. у Манастиру Крушедолу, одазвао се том позиву и ивабрао је архимандрите: г.г. Анатолпја Јанковића, Дпмптрпја Бранковпћа, Георгпја Марјановпћа п Георгпја Видицког п овластио пх, да у име свију настојатеља манастирских пзнесу пододбору Саборског Одбора своја мишљења о управп са манастирским добрима п обележе у том питању њпхово становиште. (Избор пароха.) За пароха у Арад-Гају изабран је свршенп богослов Стеван Ђурковић. (Говор Ваое Еур^еви^а.) У седнпцп сабора краљевина Хрватске Славоније и Далмације, држаној 26. новембра (9. децембра) о. г. изговорио је пресветлп г. Васа ЂурђевиЛ, председипк сабора, говор, поводом којега је примио мпога честитања п признања, како из свог изборног среза, тако и из најугледнијих народних кругова. Његова Светост, преузвпшенп господин патријарх Георгије Вранковић, изволео је пресветлом г. Ђурђевпћу такођер своје признање изрећи. У колико се у том говору расправљала п пптања која се Јпчу наше вере, цркве п народноцрквене автономније, саопштићемо из тога говора дотична места. Одговарајућп тврдњи Дра Деренчина, да спор српски и хрватски није верски, и да га не подржавају верски мотиви, г. Васа Ђурђевпћ је рекао п ово : „Кад г. ваступник клањачки (Др. Деренчпн) каже, да хрватско-српскп спор нпје верски, онда се

надам и од г. заступнпка клањачкога п од свију вас, господо, који сте с њпм на овој странп впс. куће, да ћете ви онда гледати, да верскп одношаји код нас буду тако уређени, да будемо и ми Срби с нашом вером и црквом сасма равноправни са владајућом црквом и вером. (Глас на левпци: Јест!) Ја знам, да вп сви велпте сада: то нам је најмања брига! Али, господо, ја вас хватам за реч. Изволите п онда, кад дође, а једаииут мора доКи на дневни ред тај предмет, показати, да онако мпслите, како данас говорите. А доћи ће, може бити не Ле дуго потрајати, п пптање о том на дневни ред, како се има само називатп српска православна црква и вера. Мп се, госиодо моја, зовемо онако, како смо се звали, кад смо дошлп овамо. Господо моја, ми смо овамо дошли с оружјем у руци п под заставом, дошлп смо не као гостп него као војнпци, и био је п нама овде задатак јединп, с вама заједно и с Мађарима," да истребимо Турке. ГГа кад смо их исгребпли, онда нам је краљ Угарске и Хрватске привплегпјама зајамчио не само наш верски него и наш народип и политички онстанак. И господо моја, иооле тога, јер није било снаге толико, да све оно одржимо, што нам је зајемчено краљевским прпвилегпјама, дошли смо данас до тога, да сада пмамо само своју црквено-народну аутономију и на темељу те аутономије хоћемо да се развпјамо као Срби православии. А вп се увек држитв онога, што вели горња дипломацпја, што нам се од горе декретпра, да се наша црква мора звати грчкоисточна.Истина,такосунас назвалигод. 1864. До 1864' бпло је име „грчко-несједињена црква," а онда се наједанпут казало — да смо „грчко-источна црква"; а о томни нас Србе ни вас Хрвате ннтко ни питао није. Господо моја, сада кажите, да нема нпкакога верскога спора међу нама. А за што нам пме не признајете? Впдио сам, како је ваш Обзор с ра дошћу јавио, како се издала некакова паредба, која забрањује црквеној власти и њезиним органима, да се зову „православнп" и наложпла, да се вову „грчко-источни." Господо, мп ћемо се звати Србп православни за то, што се тако зовемо од вајкада п што смо као таковп у ову земљу дошлп. И онда смо билп Срби православпп п као такви остајемо п иикада нао че можете променпти, пего у опо, што смо билп и што јесмо." Г. Васа Таурђевпћ је у свом говору иагласио, да Срби посланицп народне странке на основу свога програма настоје п око тога, „да се слободнп и правилни развптак српске народно-црквене аутономије