Srpski sion

6*

.СРПСКИ СИОН"

Ст.

зуму, како би и толики народи одпочинули од нретешки војнички терета, Ја мислим, да је ту већ на прагу и сама анексија, којој ће доста поспјепшти и они срдачни и општенародни дочеци нрем Прејасном Престолонасљеднику, који оа својом урођеном симпатијом, привлачи свакога као са неким магнетом. Доба је даклен, да већ једном (након 10 година) престане та некаква „вереси]а а или двоетрукост Аустроугарско-Султанска, па кад је то већ у Факту одцијепљено од Мује, нека буде и но имену Аустро-угарско". Доцније се настанио у Црној Гори у Уљцину, где га је и смрт затекла. Читајући у „Застави" онакву кукњаву за умрлим митрополитом Савом и хвалисање њено, како је он 1883. био њен сарадник, упозорујемо „младу господу" што бацају песак у очи необавештенима, нека завире у 4. бр. „Заставе" од 1883., па ће у њему наићи како се у њему рекло; „— како је Сава постао владика без икаква саутицања нашег народа (ког утицаја није имао наш народ ни у карловачкој митрополији ни тада. а нема га ни дан-данас), како се он умио препоручити меродавницима и додворити царске милости, и како није бирао срество, којим ће доћи до своје жуђене цељи. Како је њему прва и једина брига, како ће аустријској господи да угове, напустивши свој народ његовој горкој судбини, и како народ с њиме није ни мало задовољан, јер од како се завла^ дичио,. ништа није учипио за свој народ. Што се добила богословија и конзисторија, то није његова заслуга, на то су приморани бечки моћници „силом јуначког оружја" наше врле браће из кршне Херцеговине." А то се рекло за њега баш у оно време, кад је он најжешћу борбу водио са римском пропагандом и са гроФОм Мјерошевским. То се рекло за њега у „Застави", дочим је данашњи владика далматински г. др. Никодим Милаш, рекао за онакво Савино држање и ово: „— — Честитао сам Г. Митрополиту на његову дивну окружницу У заштиту православне наше цркве. Та ми је окружница отворила много очи, и учинила је, да о тамошњим стварима судим

са свим друкчије, него што сам прије судио. Ја не говорим овдје о ономе чланку у „Застави", у коме се је норицала дјелатност г. Мигроиолита (т. ј. у 4. бр. за 1883.). Оно је морао бити излив каквог злога срца, коме може бити пије било у у свему задовољено, те је нашао за добро, искалити своју мржњу кроз новнне". То се рекло за њега у „Застави", дочим је владика боко-которски г. Гераеим Петрановић, рекао: „— — Бог поживио Г. Митронолита и савјетнике му ради оне окружнице. Нека Фанатици вичу!", а архимандрит НићиФор Дучић, у писму Ђорђу Николајевићу: „— — изручи митр. Сави мој и херцеговачки поздрав и особиту захвалност за обрану православља у Босни и Херцеговини. Нека зна да ће му то стећи највеће симпатије код свијех српскијех истинитијех родољуба" (само не код тадашњих „Заставиних" „родољуба"). У „Застави" је шако нападао на митрополита Саву, познати Антонпје Стражичић и Видић, а за што, томе не треба тумачења. И такве је нападаје од њих „Застава" примала! Митрополиг Сава се бавио и књижевношћу, но као самоук, нису му радови од трајие вредности. Вечан му спомен! Д. р.

Патријар Јосиф Рајачић и владика Платон Атанацковић Приопштио д. РОдговор патријархов — управо Грујићев — на „Аналитику" Платонову, овако је гласио: „Положение оно, кое је заузео у народном Србском нокрету и револуцији Маџарској од самога почетка према цркви православној и према народу Србском Епископ православне Диецезе Будимске Г. Платон Атанацковић, у толико је већега значења постало за православну нашу цркву и народ Србски, што исти Г. Епископ у томе своме положенају ние само починио многа дјела, која су противна основоположенијама наше православне цркве и ко-