Srpski sion
О тр . 116. В СРПСКИ
уиражњена места и то особито и најглавније, да се изабере из средвне сабора саборски одбор — — ; који се говор не може за друго што сматрати него за одређење дневног реда, што се види најбоље и из тога, што је сабор све и само то и радио, и ако не бага тим истим редом. ал ипак је и за таку сваку промену дневног реда, прво морао добити дозволу. А што радикали причају, како су сабору биле одрешене руке, и како му није пронисан дневни ред као оно 1892. и 1897.; то могу деци нричати и својим присталицама, а не озбиљним људима, што се види и из тога, да сабор није смео ни једну уредбу да донесе, а то с тога, што се мора донети једноставни статут. Паметан наш свет зна врло добро, зашто се радикали праве наивнима, као да у поменутим речима поверениковим није сабору одређен дневни ред, и за што су га они морали усвојити. Г. Миладиновић би учинио роду глас, да на основу § 8. саборског устројства, докаже, да кр. поверенику припада оно право, што га је вршио и на мајском сабору. Из речи повереникових: „ Без сумње је, да је овом стању које се не може одржати, доиринела и та околност, да се у непотпуно сачињеном устројству много шта поправити и на умеснији темељ положити има и , и треба сабор и о томе да се побрине, да се лека нађе оним невољама, које се показују у животу автономије, и које редован и законити ток автономије ирече, и да се огклоне недостатци, који се иоказују у администрацији"; није се могло ништа друго извести, до ли да се сабору онако дииломатски дао савет, да пристуци градњи једноставног статута односно иницијатива на граваминалну — наравно благу адресу, у којој да се напослетку нагласи, да се све досадагање повреде могу иоправити само законотворним радом, т. ј. једноставним статутом, на гато је сабор у својој адреси и ре као: „да ће саборском одбору, који поверењем сабсра изабран буде, понајпреча брига и дужности бити, да приирави сабору за претрес нов елаборат, на што ће сабор ио томе отиочети свој законодавни рад." власти, сабор је у прва два тела еамо попунио упражњена иеста, дочим је за енархијске власти наредио, да се све ив нова бирају. А за што? Иоказује подвучена реч: попуне. Зар и ово не покавује одређење дневног реда!
СИОН." Б р . 4.
И ако је нрогало већ 9 месеци од како је саборски одбор изабрат, који је до сада одржао неких 4— 5 засел;ања, није он ни ударио пера на „новом операту". Па кад човек сравни кр. повереника барона Николића држање 1892. и 1897., са држањем краљ. повереника Беле пл. Талијана 1902., и помисли, какву је осуду прни пожњео за онако искрено своје држање, а други славу — бар код радикалног света за своје дипломатско аржање; мотао би обичш погатовалац барона Николића да зажали на удес, гато и барону Ннколићу није у део пала онаква улога, као гато је пала Бели нл. Талијану. Истина, од савременика је барон Федор Николић пожњео осуду, ал од беспристрасне историје, која кад једном узбуде сравњивала прилике на нашем народно црквеном пољу пре комесарства његова, за време његова комесарства, и прилике данагање и гато ће тек наступити; иожњеће он од ње за извесно за овако своје држање, нризнање. И кад погатоваоцк барона Федора Николића који знају мало вигае мислити, на то помисле, тада не могу да жале на зао удес његов. него на карактер нашег народа, гато никада као гато рекосмо није уаео ни хтео да сазна и иослугаа савете искрених народних пријатед>а, нити је волео да му се истина говори, него је волео и воле оне људе, који му лек дају помешан са шећером, ког он тако помешаног радо узима, па ма исти и отрован био. Као истинити поштоваоци барона Фелора Николића, кличемо му: слава му! Д. Р.
Сарандар и паруеија. У § 16. I. Б. кр. рескрипта од 10. Авг. 1868. под л) стоји, да се свештенику за парусију има платити 75 фор., а под м) за сарандар 10 фор. Први се спомен о парусији и сарандару налази у „Регуламенту" царице Жарије Терезије од 27. Септембра 1770., у ком се у прилогу под Б. у установЈБењу парохијалне штоларне плале, налази, који цели сарандар од 42 литургије своевољно захтева, плаћа 10 фор. За по сарандара од 20 литургија 5 фор. За парусију на манастир, парохие, или