Srpski sion

О тр . 400.

ОРПСКИ сион

В р. и1

заступа председника Његову Светост, кад је он препречен, имао врло нужног посла у ман. Беочину, камо је морао отићи још пре подне. * * * Е, сад кад се ово зна, да видимо, како стоји иначе са напред поменутом одлуком. Кад се у чл. XIV. привременог уређења епархија од 1871. вели: „Дан избора заступника и рок састанка одређује надлежна епархијска административна управа адм. одбор —, а до -уређења ове дијецезан"; кад се у закључцима „мајског сабора" у 3) тач. бр. 6. рекло: „Еиархијску скупштиту сазива административни одбор без претходне пријаве и одобрења сабор ског одбора"; кад се у чл. Х 1 ј . истог уређења вели: „До коначног уређења делокруга и одношаја епархијске скупштине и епархијских органа — ког уређења немамо ни данас — сваколика епархијска црквена и школска управа (а то је по чл. XIX. и. у. конзисторија и административни одбор), одговорна је сабору изузимајући судску струку, но и за ову је одговорна у но ■ гледу тачног отправљања дужности своје"; кад напослетку и припознати тумач наших автономних уредаба г. др. Жарко Миладиновић, у свом „Тумачу" код чл. Х 1 ј . ово рече: „Према овом уређењу одговорне су све епархијске скупштине и власти, изузевши судску струку, српском сабору, а то ће рећи да се против поступка епарх. власти и епар. административних и школских одбора може притужити сабору — —. Иначе се редовитим путем подноси иризив против решења еп. конзисторије митр. нар. црк. савету, против решидбе еп. административног одбора саборском одбору (§ 29. саб. устројства) —нитамо у првом реду правника над правницима г. др. Николу Ђурђевића, на ком је основу могао и смео предложиги саборском одбору, да он не узме на знање и да укине одлуку арх. адм. одбора у погледу држања епархијске скупштине, а остале правнике г. г. чланове саборског одбора, на ком су основу могли и смели усвојити поменути предлог г. Ђурђевићев? Не сумњиво је дакле, да је право и

арх. административног одбора, да он одређује рок састанка арх. епархијске скупштине. Па кад је он, сазнавши од Његове Оветости, као свога председника, да је он поднео протест против закључка „мајског сабора" у погледу измена у привременом уређењу епархија од 1871., решио, да епархијску скуиштину не сазива дотле, док не стигне решење на исти протест: да ли се он тим својим закључком огрешио о постојеће наређење и закон? Није, а није с тога, што је исти на постојећем закону основан, што је признао и с!ш данашњи саборски одбор тиме, што је учињене од сабора измене и тумачења, поднео круни на превишњу погврду, да их она одобри преко своје уставне владе „јер закон тумачи онај, који га доноси, а. то је сабор и круна" („Застава" бр. 144.) Па кад то стоји, јасно је као сунце, све да и није Његова Светост као врховни чувар народно-црквене авгономије, поднео превишњем месту протест против учињених саборских измена и тумачења, да се по истим изменама и тумачељу не сме ни је дно автономно тело равнати и управљати, док не стигне превишња потврда, јер иначе не би имало смисла подносити круни на потврду нешто, те и не чекајућ потврду, уводити у живот и захтевати од потчињених власти да се по њима равнају и поступају. Арх. адм. одбор заслужио је поменутим својим закључком похвалу, а не осуду и гонење што се држао кокретно. Да је поступао но закључку саборском, односно иозиву саборског одбора, огрешио би се и он, као и већина административних одбора, о крунино право, који не чекајући на превишњу потврду, поступаше по непотврђеним саборским закључцима. Ако је истина што се рекло у 144. бр. „Заставе", да је бивши председник уг. министарства иреузвишени г. Коломан Сел, упозорен био, да не допусти да се обаве избори за епархијске скупштине, док не стигне превишње решење на иоднесене на превишњу потврду учињене измене и доиуне на привремено уређење епархија од 1871., па он то није хтео да учини; тиме се он није ни мало огрешио о своју