Srpski sion

В Р. 1ђ.

С ТР. 485.

шченства у невредимости задержати желе. Нова заведенија која у крјепости Јего Високонреосвјашченства Наш. Гдина Епкпа стое, нека Н>има са особеним на њи или Славниј ^агистрат устроенима писмима сообшчавати благоволи; ибо овдје те Свјашченику моћ одузета и кроз овакове ствари еамо у омражњу са обшчеством долази. Желећи као и до сад каждом ираведном требованију мога Старјејшинства сообразоватисе — просим да Ви Јего Високопремилостив. Гдна Архијереја умолите: да мене већом нлаћом и бољим приходом помиловати благоутробствуе, нак ћу онда ја сугубу Сидоксију с радостију плаћати. Повторително молећи Вас да ми јавити доброту имате, колико ја за ову годину платити имам — остаем с достојним ночитанием преч. ваше покорниј слуга. П. Кокотовић. Сад ћемо моћи разумјети и ова пиема Милутина Тесле. 1. Благочестивом обшчеству српском у Сењу, 18. Јулна 1847. Лежећи мени на сердцу благочиние церковво. и имајући свагда најсветију дужност, то у колико боље могуће повишавати, и напротив скаредност и неблагочиние из светог дома божиег удаљавати, потребност ми убо налаже Благочестијам Вашим њеколика примјечанија у смотренију злиј обичаја њекиј кои се у овдашњој нашој Церкви находе, овдје назначити, а то : 1. Кад свјашченик нриснје у Церкву и почне проскомидисати, онда је срамота и грјеота, да се по Церкви виче, потерчкуе и граи, тер ваља знати, да је у то доба већ божија служба почетак свој примила. У ово доба ваљало би такође, да се другиј пут звони. 2. Кад се пое „блажени", ружно је видјети, а и срамотно за обшчество, да се књига преноси от једне стране на другу; јер приноситељ трчкарајући тамо сјемо, причињава, да присуствујућиј у њега очима упиру, и соблазњујусе, а особито странии, поњеже врло узнемируе побожност и тишину Церковну; а нарочито кад нолако и со страхом божијм не ходи, него како што ОРПОКИ ОИОН 1903

је обично, чизмама бакти и хити. А овоме се може лако помоћи, кад нисте у состојанију потребити књига за своју церкву набавити: Нека љева страна препише оне њеколике пјесмице, кое јој дојђу осим октоиха нјети, а минеа нека остане на десној страни; ово разумјем и на свако правило. — Свагдје се људи тако помажу, гди је оскудно за књиге, и гди се љуби благољепие и благочиние церковно. 3. Кад се чита молитва господња, онда треба, да је особито превозходна тишина, страх божиј и мир у Церкви; понеже говорисе: „Сподоби нас владико со дерзновением смјеши призивати тебе" за то треба, да тутор, кои носи тас, ставе за онај часак, док се очита молитва госиодња „отче наш" и да окрене лице свое к свјатом олтарју. 4. Кад свјашченик отпуст божие службе изрекне, онда бч требало, да се ное многољетна: „Спаси Христе боже и помилуј". Ова пјесница богодухновена јест и украшава своим совершивањем нашу литургију. 5. Пре него што свјашченик изнесе раздајати антидор, или у истом часу кад је већ изнео, онда је гњусно и непристојно, да му се бржбоље леђа окрећу, и напоље терчи, као да би била анаФора само за дјецу и жене. — АнаФора није освјашчениј хљеб, него токмо благословениј, и зато свакиј, кои је нрестајао божију службу, без изјатија може, а и дужан ]е антидор приимити. У ово доба треба да се чита нсалом: „Благословљу господа на всјакое времја". 6. Да би, ако је икако могуће, женске не пењале се на хоруш, јер то је са свим гадно и ненристојно. Оне понајвише долазећи касно, своим пењајућим ропоштањем и шушком великиј немир чине служби божиој. Зашто ви не би, као што је от постанка наше православне церкве обичај, направили у церкви пригвор, а то се може без свакога готово трошка сотворити: ту не треба осим Христове и богородичне иконе ништа друго него једно танко у храму одјеление. И ту треба, да жене стое. Икона пак има ено у олтару доста. N018 ћепе, Љенше је, да и без нредхрамија жене у храму стое а на хоруш пу30