Srpski sion

Стр. 553,

СРПСКИ

сиоа

Б р . 18.

шим пјатим дјетем по нем, јакоже показати имат јего мемориал; и во арест затворјајушче и без милоеердија долгое времја держашче, јако нециј во арестах в померли, иже при смерти ниже духовника (просвјатчим им) сподобилисја, ниже свјатаго причашченија. Ашче би бил Синод, не би тое смјели они творити, ибо болше бојали би сја верховнаго Синода от различних лии, состојашчагосја, нежели јединаго лица и равних себје Епископов, понеже они једин другаго неправди в судје. (ашче когда и састанутсја) зашчишчајут и никогда слишано да кои Епископ претерпјел каково либо, ашче и зјело меншее наказание за сотворение клеру својеја епархии обиди; и тако никогда пресечетсја обидотворение духовним без Синода; убо полезен јест Синод духовни. 6. Правила повељевајут дважди в љетје собратисја Епископом церковним ради вешчеј, они же весма мало до пришествија на сија страни Г. Влажењејшаго Патриарха, по пришествии же Его Блаженства исполнилосја пјат љет, никогда собралисја, ашче и многажди Г. Блажењејши писал им да придут; убо полезен јест ради исправленија духовних Синод; ибо он непресјекомо пребивати может, и дјела духовна непресјекомо управљатисја имат. 7. Что неизвољајут Г. Епископи, нељубјашчи Синода, в томже Синодје Архимандритом, Игуменом, Протопресвитером и прочим бивати, сие во отвјет да будет: На вселенских Соборах, иже канони установиша, не точију Архиереи биша, но и свјашченици, дјакони же и монахи, јакоже на первом Никејском Соборје бист Архиереев 232, Свјашчеников же и дјаконов и монахов 86. Ашче на вселенском тол великом соборје случавалосја и бивало и от нижајшаго клера лицам, чесо ради на помјесном духовном Синодје, таковим бивати ненадлежит! 8. Монархов власт јест самодержавнаја имже повиноватисја сам Бог за совјесг повелјевает, обаче совјетников своих имјејут, колми паче в церковном правлении, гдје правителство не монархическое јест, и правителем заповједајутсја, да не го-

сподствујут клиру, јакоже Петр свјати во послании своем первом V. гл., ст. 2. и 8. глаголет. 9. Что говорјат сиј Епискоаи, јако они синодствоваша 53 љет, и все добро било, свидјетелствует 1735. љета учиненаја над двјема епископи и над свјашченством срамота, јегда же не точију бријати свјашченици, биени же и протеривани, но и епископи тајажде пострадаша, јако таковаја срамота до пол Европи прослуласја. И такови немир свјашченству тогда бил, да иремноги по истиње свја гпчсници оставлша своја парохии и своја добра, в Турскују земљу побјегнути хотјеша, ашче не би за утјешение оскорбленаго клера душ, послан бил вјечнодостојнија памјати почивши Г. Граф Андреј от Хамилтона бивши Губернатор Темишварски, и незашчитил би свјашченство, и мир не вовел би во свјашченство. А и кромје сего 1735. љета, прочаја љета под синодством их никакових во свјашченствје поводов добрих показати могут, развје такових поводов, јакових ни во каковом закоње обрјетајутсја; и сие все тако водилосја, понеже духовнаго Синода њест, убо полезен јест духовни Синод. 10. Господа речена Епископи, иже гнушајутсја Синода и говорјат јако всја по каноном творјат и канонов держатисја имут, да услишат Јакова св. глагољушча: „Иже ко кссзј злкона совлк>детх, согрНЈшитх же ко (дино/ик, кнЈстк кск/их покинбнх." Канони повељевајут от 12 Епископов, јединому епископу судити се, и того они держатсја крјепко. Но канони и сија повељевајут: „(> пјскоп 8 не пр^одити С5 града ко градх, и «5 ко епархно, и по / Исцјјн ? кназси и /1К >деи нб косрдити нл степжх ©ш скопсткл", ибо на таковаго по каноном извержение. И во једином градје илп јединој епархии двум епископом не бивати. И зашчишчати нишчија и убогија от имјении церковних, убо имјение епископское по канонам јест имјение церковное, имже нишчија и убогија питати. Ашче једин канон держати и хранити надлежит, подобает и прочија хранити неотмјено. Они же јединаго точију держатсја им